Дело

124 Д Е Л 0 Очигледно је да фабрика на тај начин из године у годину краде впше од половине радникове зараде, ирисвајајући је себи. Праведно би било, да се он за то узме на одговор. Алп Влада сматра на овај начин стечену својину фабрпкантову као светињу. Радника опет, којп би нод својом блузом изнео из фабрике рецимо само две фунте бакра — милиоиити део својнне фабрпкантове — кажњава. Кад раднпк само покуша да од богаташа отме ма и најмањи део онога, што су богаташи од њега законским путем одузели, што по кашто бива прп хајкама иа Јевреје; кад гладан, нокуша да украде само једаи лебац, кога богаташи користећи се радннчком невољом по скуне наре продају, као што је то пре неки дан у Милану било, и кад покушава да страјком поврати оно, што се од њега одузело — онда он вређа освештано право својине и Влада пшље одмах своју војску велепоседнпку, фабричару н трговцу у помоћ протпв радника. И тако право на коме богатапш заснивају своју имаовину земљишта, купљење порезе и присвајање творевина и алата туђих руку, нема ничег заједничког са правдом — оно је засновано само на сили, у лицу војске. (Свршиће се)