Дело

р X Р О Н И К А „ДВА СВЕТА“ (поводом часописа пстога написа, чији је власник и уредник Л. Комарчић) Нико не спори, да су потребе нашега друштва врло разнолпке. То првенствено долази од начина живота, којим поједини чланови нашега друштва учествују у оном великом покрету што чинн наш свет т. ј. живот у коме је за по некога „све загонетно". У целокупној цивилизацији и култури огледа се тежња човечанства да се ти начини живота упросте, што ће рећп, да се усаврше до те мере да му олакшају напоре живота. Оно, до душе, кад би ко слушао онога мудраца из часописа, који се зваше „Живот“, не би требало ни узимати никаквог учешћа у тој борби, јер је живот без икаквог циља. Случај је зар хтео, да се та мудрачева дијагноза оствари на самом том часопнсу, и само толико је она и имала смисла. Део свет живи, ради и тежи неком циљу. А тежња човечанства разнолике су и но времену и по простору. Не може нико порећи факат да су друкче тежње становника по Полинезијн, а друкче оних из на пр. средње Европе и т. д. Некада је човечанство тежило да уђе у суштину свега што утиче на његов живот, да уђе у суштину силе, у суштину материје, у суштину живота самог, у суштину душе и т. д. Док год се живот човечији проводио у сфери таквих интереса; док год се лупало главом у све могуће зидове, да се од некуда избије камен мудрости, камен вечите младости, камен богаства, камен среће п каквнхтијош не све каменова и другог којечега — све дотле човечанство није показало никаква видна успеха у култури и цивилизацији.