Дело

Д Е Л 0 12(5 IVао год што се дворпште нли њива упарложи, обрасте коровом п смрдлшвим биљем испод којег се излеже гад и шкодљиви органпзми, кад се не обрађује и почесто не чисти — тако псто је било п са самим човечанством за све време, до год се лутало п дангубнло у тражењу суштине материје и којекаквих фнктивних каменова. Док год су се „мисаони“ људи ондашњег доба завлачили у тајапствене одаје и занимали се поменутим утопијама, тражили да пронађу н памет и век —дотле се друштвенп коров нагло ширио и обухватао све, где год је налазпо услове за свој егзотични живот. За све то време „нрнвпђале се аветн по старим и напуштеним замцима и онустелим кућама, око старпх воденпчпшта, мостова, речннх бродова; луиало н клопарало по собама, таванима и подрумима, звектале букагије, ланци; људи без главе ноћу тумарали и друга безбројна привиђења; бацанп су разнп предмети — камење, цигле, бусење, крбоњци с иоља укуће и из кућа наноље; куће, у којима су се слнчне нојаве дешавале, напуштане су, те у њима нико није смео ни омркнути, а толи преноћити1. За све то време човечанство се гушпло у таквоме гаду н пропадалоу иразноверицама. То су стање човечанства одржавалп и распростиралп у јачој мери само они, којима је ишло у рачун да се иепосредно корпсте лаковернпм светом, да пуне своје џеиове и теку пмања. Тада су царовали духови, вукодлаци, караконџуле тенци, јер пм ондашњи коров у друштву беше за њнхово егзотпчно развијање најпоузданпје склонпште од чнстога зрака нашега белога света! Алп .је за све то време п у сред тога мрачњаштва тињао п ностеиено се распаљивао луч егзактних п трезвених наука, док се једнога дана толико распламтео, да је за најкраће време разагнао мрак и светлошћу својом сузбио даље развијање фиктивнпх организама. Човечанство је дануло душом, јер се опростпло оне кужне атмосфере, у којој му беше скучеп и ум н свест п.... све. V колико су егзактне и експерименталне пауке већма отнмале маха, у толпко се већма повлачиле заразне фиксидеје п друштво чишћено од корова, који је претпо да га угуши. Докле год је допро. зрак с луча трезвене науке, дотле су сасвим ишчезлп п носледњп трагови „тајанствених н загонетних 1 .II ово нису голс ириче, вс!) истшштс иојаве!“ (в. Два Свста, св. 1 страна 14.)