Дело

X Р 0 И И К А 131 ана да постоји на овоме свету, а то је тело човечје“. II помислите, ‘зар то није савршенство, кад се један земаљски човек толцдо Дотера, да у'духовном свету познаје и суштину и индивидуалцост, а у овом нашем свету, у коме једе и спава, не познајЗ н.п једно ни друго, не познаје ни материју нн живот. Ето^р^доко смо ми сви осталп смртни људи, по њиховом мишљењу несавршени! II одиста, ти људи морају имати нечега друкчег од осталог света, кад се диве разним облицима материје у нашем свету птврде, да .је „материја градиво од којега духовни свет ствара своја ремек-дела“,г а међутим самн исповедају, да „материја није ово што ми видимо“. Не само то, већ тврде да је „човечје тело изложено променама, не само по спољашњем облику већ и по самој суштини“.2 Како могу овде тврдити. да постоји промена човечјег тела (дакле материје) чак и у самој суштини, а међутим куну се Богом и св. Јованом да нису никада видели матерцју нитн познају њену суштину (а иознају промене у суштини материје). Од интереса је и онај скептички консерватизам да оно „ја“ у телу „остаје недирнуто, непроменљиво од самог оваплоћења па до његове дубоке старосги; оно тамо у оном свету задржава чак и своје крштено име и презиме и све своје титуле. II кад је то тако, шта онда чини ону променљиву суштину човечију? У петоме чланчићу (шта је то спиритизам) речено је у кратко, како је спиритизам наука о духовном свету, у шта спада и базање беспослених духова ноћз^, кретање столова, пнсање на табли (али испод стола!), одостоверавање присутности неког духа и његове индивидуалностп и т. д. Интересантна је ту логика, којом се све то доводи у некакву везу „са вечитим законима природним, који непроменљиво владају овим величанственим космосом“,3 кад се на другом месту тврди како све то спада у „ванприродне појаве“ и који се већ тим самим не могу управљати „по природним законима.“ Ако компанија из „Два света“ жели, да се по природнпм законима управљају и њихове ванприродне појаве — нека се само одређено изјасне, па ћемо их онда подвргнути и тој анализи. Нећемо ни да спомињемо нарочито ону бесмислицу њихову у којо.ј матернји, г Стр. 9. 2 Стр. 10. 3 стр. 13. 9*