Дело

130 Д Е Л 0 -,«мио иоге! Један види своје ноге стаклене, други осећа оубе V глави трећи впди караконџулу и т. д. II који ће сад иаметан 'повек веровати таквим појавама? Ми пак, ако се „Два света пвЈасие одређено, којом врстом чула од горње трн категор.це располажу они, што ирививају духовеи ошите са,ош светом — „ећи ћемо онда нешто внше и о тој вези и о свему, шт Ј ванприродни" свет обелодањује овде међу нама у свету осталих смртних Оића. За сада овде прекидамо разговор о томе П"ТаНу трећем чланчићу (све је загонетно) кличе неко од радостн да „оио што нам се данас чини да је немогуће, сутра може да б -де могуће“,' како је иекад много што шта сматрано као мађија, а данас је то растумачеио. А радује се е тога ш бп као хтео да наведе на своју муку и да може рећп. не чудпте се што ми говоримо с духовнма, слушајте само иас па ће те се усавршити п сутра то може сваки постнћп! Али заборавља, да све оио што је некад сматрано за мађију, па је данас ооЈашњеио - шшда V круг чпсто материјалнога света, дакле са предметпма ,шје можемо да опниамо, да појаве експериментално по сто пута поновимо и да ДЈ)угога контролишемо. А да ли Је св то могућно у томе њиховом царству духова, које и не познаЈ , јер „емају чула да о том „свету" разбирају и да му сазпаЈу законитости. Канда су овде ти људи пајзагонетинЈИ. У четвртом чланчпћу (матернја п духовнн свет) окледасе очевидно не појнмање нн матернје нн духовног света. Говори се како материју инко не види, а међу тим духовни св“ ®"д толнки људи. Тај човек, којијето пнсао, „видп камење земљу воду, облаке, дрва, цвеће..."2 али материЈу баш ннкако. Међу тнм тај исти човек уверава да духови „оуздано онипе са овим светом. П.ега буни појам о суштиии матернје и иалази, кад се сама суштина материје не види, а внде се њени облици (на пр. камен, лук, вода...) нсто тако мора бнтп и у духовном свету. Алн не, у духовном свету он се разазнаје миого внше, ие у овом нашем свету, јер он тамо внди самога духа, впдп његов Облг.к. вндн иов његов жнвот, у коме је дух задржао свуколику своју инднвидуалност — „а то .је оно свима нама добро позиато ја -- „ после растанка са оном „бесвесном материЈом која не 11 С’тр. 7. - Стр. 9,