Дело

X I’ 0 Н II К Л 129 дсш ни то не мења етвар много, јер нпје то једина недоследност у томе подЈзећу. Нелогичности и будалаштпна има много више. се одбаце све рефлексцје о Богу п Утешитељу, тежина првога дшанчића (Мисао о Богу) свела се на тврђење да је мисао о-Бо.гу тако исто стара као што је старо и само човечанство^орго свакако значи, да је у „прапочетку“ човечанства ипак неко мислио о Богу, који је старији од свега човечанства.... „не, мисао је старија н од самога човечанства, јер је у прапочетку овога света била мисао, а та мисао — то је Бог... Бог' Кад се исписује „мисао о Богу“ свакако треба очекивати да е ту бити говора о томе, како је поникла прва мисао о самом огу т. ј. да ће ту бити некога, који мисли о неком т. ј. Богу. Оваке је и та мпсао неког идентификовала са самим Богом те Се еад не зна шта Јеу ствари старије: да ли мисао, да ли Бог Да ли мисао 0 БогУ или цела та збрка појмова не би хтела рећп да Ј-е некада „мисао мислила о мисли!“ Ј другоме чланчићу (несавршеност наших чула) употреољен је иример: како шкољка са „дна сињег мора“ не зна ништа о лепотама света на поврншнн, јер она нема чула за њихово опажање. Оотављајући на страну то, да на дну сињега мора, што ће вжљда значпти пучине морске, и нема шкољака већ само поред обале и на извесној даљини — пример би тај као имао да покаже, да и ми не опажамо „ванпрпродне појаве“ што немамо чула за то или што су она несавршена. 0 оскудици или несавршености наших чула, имали би смо се много разговаратп, само не у овој прилици, алп и сада можемо поставитп иитања: а) да ли ти вндовити људи, што опште са оним светом имају коЈе внше чуло, те опажају нешто више него ми; илп су о) ова иста наша човечанска чула код њих савршенија и У Чему Је то савРшенство анатомски те опажају боље него сви ми остали; илн су им в) можда та чула у чему год било пометена те своје централно тело — мозак односно свест, не извештавају верно о утисцпма што их добијају од околине? Да о овоме и ми наведемо један пример. Има случајева Да Је неко ДУГ0 патио на пр. од костобоље и ревматпзма у ногама, па су ти болови толико утпцали на његову свест те је најзад уобразио да има стаклене ноге и не може^да се макне с места> ннти пушта кога да му се приближи, да му не би преДедо књ. 29. 1 9