Дело

128 Д Е Л 0 одиста здраве духовие хране, тражи чисте истпне, свежпне, слободу, пространство, искрене поуке п т. д. Часопис један, који црпе матернјала једино „по казивању духова на нојединим сппрптистичким сеансама“, за тим „из области тако званих ванпрпродних појава“, даље из снова иоједпних људи и у опште „нз области тајанственога царства духова“ — већ тим самнм не може бити здрава духовна храна ни за једнога паметнога чптаоца, ннти му може отворптн чпст хоризонат истина и вечностп у свету земаљском и васионеком. Иаводећп читаоца да сања, да блене у мрак; стежући му срце и дах и нрн најмањем ноћном шуму; гонећп га тако да кроз ноћну тмину фиксира некакве силујете; утичући на њега да непрестано мисли само о смрти.... и т. д. такав часопис своме читаоцу само помрчује ум и може га најзад одвести и у лудницу! То пак не сме бити цпљ ни једне лектире намењене читалачкој публици. Такви се покушаји морају одмах сузбијати у интересу здравога морала у човечанству. А кад ово износимо у опште о самој појавп тога сањивог часописа „Два света“, изјављујемо још одмах, да су нам добро познати назори и радови писаца као што су: „др. Карло с1и Рге1, др. Целнер, др. Фехнер, др. Вебер, др. Алан Кардеца, др. Бутлеров, др. Остроградскн, др. Ломброзо, Камил Фламарпјон“ каквих тп још не других, што пх уредништво поменутог часописа истпче н за своју фирму. 0 појединим чланцима, што су унесени у нрву свеску тога т. зв. часоппса, рећн ћемо само неколико речи узгред, да бн се вндела њпхова главна садржина односно вредност, јер нарочпто се задржавати на саопштењима о нечијим сновима, о којекаквим неурачунљивим рефлексијама п тражењу некаквих законитости тамо — бпла бп нрава бесмислнца. Већ нрва свеска много рекламнраног часониса нпје иснунпла обећање, какво је дато у самом прогласу. Тамо је било речено, да ће иа томе часонису радитп прпзнатп паучници п угледни књижевници, сваки са својпм потписом н т. д. II ма да та свеска пма неких десет чланчића, нп код једнога се не впди ко га је пнсао и ко непосредно одговара за садржину, јер ово ннје политички лист, на да се све трпа на леђа одговорном уреднпку, веК је то часопис, где сваки може изнети своје умовање и изложнтп га критици пунпм својпм ауторитетом. У оста-