Дело

КРПТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 139 „Паж.Ћпво слушам како црпе власп Поноћп мрси бура завитлана.“ „Блијеска пуно кратко живовање Топлп је уздах — тренутнп пламен, Док је опрам њега вјечпто трајање Мртвило хладно — безчулни камен.“ У песмама г. Павића нарочита је пажња обраћена слику. За њега се пе може баш рећи да има опојне сеаге, да садржи у себи снажнију поенту, у којој се мелодично слива значај целога стиха. Ипак је сликовање махом добро, без особите пажње на падање акцента. Где-где се може јасно опазити знатна диспропорција појединих стихова, што одвећ ремети сложно кретање Фразе. „Смрт трагична бјеше судар сред стицаја изванредног Измеђ' судбе једног мужа п судбине доба једног; Друто доба бјеше кад он хтје докончат' своје дјело Што је њиме заиочело.“ Најбоља од свих несама јесте песма Одјек. Није она лепа по нарочитој њеној инвепцији, нити по јачини иесннчког пзраза. Онаје једина вешто конструисаиа, са стиховима глатким и одмереним. II та песма, као и гдекоји стихови из других песама указују да г. Навић може временом стећи лакше владање стихом. Тада ће каква зрелија и трезвенија идеја и какав одређенији осећај, колико био и сложен и силан, наћи песничког израза у вешто спеваној песми. Бор. п. А. у. Ргетегбћет — N. \ и1н\ АпИке 0епкта1ег т бегМеп ипс! МасесЈотеп. 8опс1егаМгаск аиз <1еп -ЈаћгезћеНеп с!ев ббћегг. агсћаоћ [пзНћићез. В. VI 1903. Иисци објављују око сто античких натписа и неколико античких рељеФа, ко]и су нађени већином (отприлике три четвртине) у Србији и мањим делом у Старој Србији. То су споменици махом нови, досад непознати; ревидираних има свега око десет. Натниси су на камену (око седамдесет), на цигли (око тридесет) и на металу (један). Латински су далеко многобројнији него грчки (готово осамдесет према