Дело

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНОСТ Византија и Срби. — Као 7 и 8 књига „Књпга Матице Српске“ изшлла је књига д-ра Стапоја Станојевпћа, нроФееора српске историје на Великој школи „Впзантпја и Срби. Књнга прва: Балканско Полуострво до VII века.“ Д-р Станојевић је, како сам каже у уводу својо.ј књизи „због важне улоге коју пма Византија у Историји Срискога Народа“, нредузео да пзради „целокупеу псторију српско-византиских одпоса.“ Но његову нројекту цело дело о овом предмету пзоеће „десет оваких књига; у нрвих девет бпћс изнесена псторија политичких односа српско-византиских, а у носледњој ћ<* бити оцртап целокупан утицај Византпје на Српскп Народ.“ Садржина ове ирве књиге јесте: I. Увод, у коме се нисацтруди да у кратким нотезима оцрта нолитичке, друштвепе н етпичке прилике од најстари.ја времепа до доласка римске во.јске на Балкапско полуострво на коме се. како каже иисац водила „од увек н готово без престанка жестока н огорчена борба раса, племена н иарода “ Пнсац спомиње Плире и Трачане н њихову борбу са јелинисмом кпјн су међу ова племена упосили грчкн трговци у доба „када !е стара Јелада достигла врхунац свога политнчког п културпог развптка,“ Затим писац ирелази па Римљапе и труди се да покаже каке су промене нзвршене у животу балканских народа но доласку римске војске, п наглашује сукоб између „јелиннзма“ и „романизма“, не уцуштајући се да читаоцу покаже у чему су биле разлике пзмеђу те две културе које су утицале онда на балканске народе. Затим се говорн о пропадању римске царевнне, чему су главни разлози, по нншчеву мншљењу: „упадање римске војске п опадање популације"; затим црта стање ко.је .је иасгало услед оваких околности. После увода је: II. Балкан пред долазак Словена, где шк ац прпказује стање у римској царевпни у 4 веку и труди се да објаснн ноделу ове државе на два дела: па псточнп (Византија) и заиадпн (западна рпмска царевина); говори о војној и административпој органпсацијп византиске царевине, на онда ирелази на политичке везе византиске царевнне са Готима, Хунима, Вандалнма и др. до краја 5 века када се ночињу јављатп пешто чешће и словенске чете на доњем Дунаву, или како то иисац беседнични каже —