Дело

Б Е Л Е Ш К Е 143 ло прело^а „од V на VI век“ када се тамо вршп „велик п знаменит процес светскс*-дсторпског значЗја: Словепп силазе на доњп Дунав“ (стр. 107.) Задржавг^Јсе на стању у Впзантпјп у то доба, спомињући како је у то доба влалеОа-гГтрулеж у Впзантпјп" (стр. 108 у натппсу). — После овога долази одељак III. Продпрање Словена, Бугара п Авара на Балкан у VI веку. Ово је пајошнприпјп одељак у овој књпзи п у њему се опшпрно препрпчава оно што се находи у византпскпм изворпма о догађајима којп су насталп услед доласка словенскпх племена на Балканско полуострво. Ово је допста једпо од најинтересппјп п у псто време најнеиознатијих доба у псторпјп балканских Словена. Досељење Словена п Бугара, њпхове полптичке везе са Аварпма и впзантпском царевппом још п данас дају псторпцпма довољно предмета на размпшљање. Стога чпталац, кога ова пптања впше пнтересују, могао би, кад узме ову књигу у руке, помпслпти да ће овде наћп нешто ново што досад нцје бпло познато. п објашњепа нека факта која ранпјпм пспптпвачима не беше могуће протумачптп. Алп тога нема. Ипсац се углавном држп оних псторпскпх факата која н ранпјпм ппсцпма беху познатаги. као што је речено, излаже пх опшпрно у колико му је то могуће било према подацима ко.је за то дају ондашњп пзворп. Док му је увод у ову књпгу фразаста компнлацпја познатпх немачкпх псторпка: Момзепа, Шплера, Гплденпеппнга п др.: док је другп део тако псто гомпла речп без довољно п вешто иробраних исторнскпх чињенпца. дотле је овај трећн. а за српскога историка најинтереснпјп одељак тако исто препрпчавање података које су раније уочплп п споменули: Шафарпк, Рачки, Дрпнов. Димлер, Реслер. Погодпп. Конст. Нпколајевић. ЈБ. Ковачевпћ п ЈБ. Јовановпћ, п другп тако да читалац. сем опшпрнпјега прпчања. слабо што друго може наћп. Нама се у опште чппи да ппсац нпје довољпо размпшљао о предмету о коме ппше, као п о начину како тај предмет ваља износити пред чптаоца. Кад се пма па уму како су подацп оскуднп, нејаснп па често п непроучени, онда је јаспо како популаран начпн пзлагања „целокупне псторпје српско-впзантнских односа“ нпје нимало згодан. Онај којп овај предмет хоће озбпљно да проучп, доћп ће несумњпво до тога да мора решаватп многа пптања која су већ постављена п да поставља нова која мора решаватп са пзворима у рукама п често објашњавајућп пх изнова. Дакле онај којп хоће да пзносп ноузадане чињенпце у пз псторије веза пзмеђу српскога народа и впзантпске царевпне, тај мора врло често расправљатп о веома многпм сптнлм п крупнпм нптањпма. Ми смо чптајућп ову књпгу г. Станојевпћеву запазплп прплпчан број факата о којпма се пли ранпјп псторнцп нису слагалп. пли се о њпма још не може поуздано нпшта рећи. Од тпх факата спомињемо само један ко.јп ће у исто време показатп како су понеки пзворп нејаенп. и како та нејасност у пзвору чпнп да се псторпскп факат разлпчпто разумеју. То се тпче погодаба мпра којп су 600 (илп 601) закључили Впзантпнцп и Аварп. ЈБ. Ковачевпћ и Љ. Јовановпћ у „Исторпјп Српскога Народа“ у пздању Срп. Књпж. Задруге, стр. 66; кажу: „По томе је мпру гранпца обарске п рпмске државе била Дунав који су Обрп смелп прећи само кад ратују са Словенпма у Дачкој." Г. Станојевић, слажућп се са Ков-ом, ипше: „По томе миру остао је Дунав гранпцом пзмеђу Авара п Впзантпје; дозвољено је бпло да се та гранпца пређе само