Дело

144 Д К Л 0 ла време рата против Словена." Овако како г. Станојевнћ каже, каже се н \ Симокате ол кога је податак о овоме мпру. али овака погодба нема у ствари ннкаква смисла, јер се пе зна ко је смео или није смео прелазитп Дунав. Према општем стању прилика у Впзантпји, н кад се узме да су Словенп били у Дачкој, те се Авара ннје ништа могло тицатп хоће ли Впзантинци против Словена прелазитн доњи Дунав плп пе, јасно је да се ово огранпчење тпче Авара, т. ј. Аварн иису смелп прелазптц Дунав нваче, већ само кад ратују протнв Словеиа. а то значп да су Авари нз Панонпје обезбеђивали тим миром за се пролазак рпмски.м пугем десиом обалом дунавском место да пду преко јердељскнх планина. Према томе је, добро оно што кажу Ковачевић и ЈВ. Јованови1к а нејасно п неодређено опо што каже г. Станојевић што је сасвим прпродно кад се човок слепо држп казпвања у изворима. Оваких н ситнијнх пптања која се могу н друкче схватитн него што нх .је схватпо г. Стапојевић има још прилпчно, којо смо запазилп прп првом чнтању ове књиге г. Станојевићезе, н мн ћемо о њима нешго више рећн кад добпјемо и другу књигу ове студије, у којој ће — како писац обећава бнтн „оцена разнпх теорија о нродпрању н насељавању Словена па Балкану" (стр. 222), н опширпијн говор „и свима изворпма који, говоре о проднрању Словена иа Балкан п њихову насе.вавању тамо“ (стр. 221).Поред свега мп нрепоручујемо ову књнгу читаоцима не као неко ва.љано научно дело, већ као књигу у којој је најонншрније иснричан првн век исторнје балканских Словена. Књига је ова пзишла \ Новоме Саду, као пздање Матнце Српске, има V страпа нредговора н 242 стр. текста у 8°, а Цена јој је 2 крупе и 50 потура. ИзвћстЈа С.-Петербурскаго Славванскаго благотворителваго обшества. Изашла ,је свеска за октобар овога часопиеа, органа петроградскога словенскога добротворног друштва са овим садржајем: I ГТрви Октобар, чланчић у коме друштво јавља читаоцима да је, п ако располаже иезнатнпм срествнма, одлучилодаучпниколикоможе за пострадале у Старој Србпјп п Маћедонији. — 11. А. С. Будиловичљ у говору којн је држао на свечаној седницн 14 фебруара 1003 год., говорн о значењу Маћедопије у животу грчкословенскога свега. Будилович у кратким потезима износи псторпју Маћедонијеод најдавннјнх времена до даиашњега дана, н наглашује главне моменте ко.ји характерпшу најјаснпје улогу којује уживоту Словена нмала Маћедоннја. — III чланак Стјенана А. Радпћа. „Историзам I. п нацнонализамљ нерусскпхљ славинт>“, у коме парочито наглашу.је како се у јевроиском јавиом мњењу готово био заборавио хрватски народ чпја се област нростире од јадрапског мора до ушћа Саве у Дунав код Београда(!). — IV. К. да,је неке податке II. С. Аксакова, који се тичу радње р.уске на берлннском конгресу. — V. II. Р. Г. Пржевачскћћ којп је ,\' септембру путовао но Маћедонијп. штампа два своја писма у којима излаже лрилпке у Маћедонпји завреме легошње побуие. VI. К. II. Мнснрковљ говори о економским узроцн маћедопског устанка. VII. Зрител и.ча исторнску слику „Хусови дани“ у Прагу, VIII. Руска н нол.ска земл.а изваи Руспје. IX. Аустроугарека. X. Србија, XI. Вугарска. чланци у којнма се говори о полптичкп.ч прпликама у овим земљама. Тако у чланку „Аустроугарска" говори се о кризи која је наступила због познагих догађаја у овогодпшњем мађарском сабору. о држању немађарских народности према тој кризи;за-