Дело

Новембар, 1903. год. СВЕСКА 2. КЊИГД 29. СЕЋАШ ЛИ СЕ? Сећаш ли се, душо, у ноћима дугим, Док напољу ветри беснили су хуком, Наслоњена на ме, са нежним погледом, Грлила ме топло твојом меком руком? Покрај нас је тихо у сумраку бледом Пуцкарала ватра. Н чар зимске ноћи Пленила нам срца својом чудном моћи. Ми бејасмо срећни тада једно с другим. И опијен срећом што си ти крај мене, Причо сам ти бајке о земљи далекој Чије хриди љубе трију м-ора воде. Где у ноћи топлој, сањпвој и мекој Тајанствени људи обалама броде, Ћутке спусте котву — нигде гласа жива, На обалу сађу и шума олива Скрије њине мрачне, тајанствене сене. II затим се дуго, до пред зору саму, Чује отуд кикот и певање гласно, Беласне се хитон кроз провидну таму И одјекне пољуб и шаптање страсно. А кад сводом плавим сунашце заброди И обасја зраком стене хризолита, Дело књ. 29. 11