Дело

152 Д Е Л 0 је он казивао, што и сам вели у овом саслушању, па за то ћемо га и исписати. Тај испит гласи: I одговор. „Ја сам Ђура Јакшић, родом сам из Српске Црње у Банату, имам 40 год. иодајник сам српски, коректор сам у штампарији државној, нисам био никад под судом нити осуђиван, а за шта се сад узимам на испит не знам, док ми се не каже. (Иследник га пита је ли писац приповетке „Рањеник“)- II одговор: „Јест ја сам писао причу, коју сам назвао „Рањеник“ и која је печатана у календару „Орлу“ за ову годину“. (Иследник га пита: је ли ирича отпечатана верно, онако како је написана). III одговор: „Јест баш онако како сам је ја написао без додавања и избацивања“. (Иследник му саонштава, да је начелство шабачко нашло да у томе спису има израза увредљивих, за то је наредило да се узме на одговор, па га пита како је смео у том снису да употреби оне увредљиве изразе). IV одговор: „Пре свега у целој оној причи коју сам ја, као што рекох, написао и послао да се одштампа у „Орлу“, нема ни једне вређајуће речи — а најмање увреде власти у званичном раду. Ја нити сам вређао, нити хтео вређати г. ђенерала а то и не само што нисам могао чинити, што са г. Ранком нисам имао никаква посла те да имам шта иротив њега, а и на војсци нисам био, те да гледам гата г. Ранко ради, но сам као новелистичар писао причу коју сам чуо од једног добровољца који је тада био на Дрини где и г. Ранко. Ова је прича прешла цензуру, и да је садржавала у себи тако зло како се замишља, да сам га ја учинио тиме не би га нропустила, да се тако огромно растури. „По томе дакле, ја не сматрам да је начелство позвано да се званично тужи, пошто оно нпје увређено јер, као што рекох овде нема увреде власти; а г. Ранко ако мисли да сам ја њега личио увредио, он нека ме тужи и ја ћу онда одговарати и доказивати има ли у мојој радњи увреде и је л’ истииа опо гато сам ја писао или не“.