Дело

ЂУРА ЈАКШИЋ ПРЕД ПРЕКИМ СУДОМ 153 (Иследник га пита има ли што да каже у одбрану). /Л одговор: „Имам да допуним мој трећи одговор у томе, да ја немам у преппсу причу „Рањеник“ те по томе- и не могу знати баш тачно да л’ је све онако одшт^мпдно, како сам послао, јер ја ту причу нисам на памет учио — но у главном мислим, да није ништа измењено“. „Сем тога имам да приметим, да је г. Ранко као заповедник дринске војске имао и ту власт да забрани растурање календара по његовом логору и тиме отклони опасност за коју можда мисли да би се читањем могла излећи — па што није учинио; а ја пошто нисам ни мислио на увреду и пошто ни данас нисам стекао уверење да сам кога увредио — не могу бити одговоран што је књига растурена, а ја се смем заклети, да нисам ни један комад растурио. На завршетку велим и ово да ја као човек од ове врсте књижевних раденика не пишем никада како ја кога лично волим или како ми падне на памет да какве цртице из живота појединих пишем пристрасно и по моме личном расположају — што се огледа у неколико прилика кад сам писао за погинулог Михајла Илића и г. Хорватовића о којима сам лепих врлина чуо па тако и писао — па заиста да сам ма шта добро и за г. Ранка чуо, ја би и његове врлине поменуо. Међутим ја сам писао причу 1875 год. а она говори о прошлом српском ратовању, а књига је изашла у 1878 год. — па и по томе се види да ја нисам могао ни увредити г. Ранка у његовом раду за овај други рат, или какве будуће његове радове па по томе ако има какве кривице, крив је цензор и они који су календар растурали, а не ја. Имања немам никаква, окром плате 400 талира на годину. Жењен сам и имам четворо деце. Прочитан ми је цео мој испит и написан је онако, како сам ја казивао. Ђура Јакшић с. р. Одмах сутра дан 22 марта 1878 управа града Београда тужбом својом под № 4063 тужила је пок. Јак-