Дело

154 Д Е Л 0 шића првост. суду за град Београд и спровела га суду. 24 марта иследни судија истог суда нрихватио је ову тужбу управину и тужио га суду за исто дело. У суду су ову кривицу решавали: председник С. Павловић и судије: Јов. С. Мнловановић и П. Савић и тек 27 марта исте год. № 2430 суд је решио: да се Јакшић стави под преки суд а да буде у слободи, што да му се саопшти а претрес да буде 4 априла. Јакшићу је ова одлука тога дана и саопштена, те је ово трећи пут како пок. Јакшић иде власти по овоме своме оптужењу. На претрес 4 априла 1878 г. дошао је и сам пок. -Јакшић и привео адвоката Михајла Мркшића дагабрани. Како је ово суђење било пред преким судом, записивано је у протоколу само важније, те су и одбрана пок. Јакшића и његова браниоца кратке и без значаја. Заказато је свима да дођу сутрадан 5 априла да им се одлука судска саопшти, али у продужењу тога протокола 5 априла забележено је још само то, да је Јакшић дошао, да је поднео своју одбрану написмено и да је прочитана. Ово је пети пут да Јакшић долази власти по овом оптужењу. Ту интересну одбрану пок -Јакшића исписану руком пок. Јакшића исписујемо такође. Она гласи: В А Р 0 III К 0 М С У Д У ОДБРАНА Ђ. ЈАКШИЋА ПО ТУЖБИ ШАБАЧКОГ НАЧЕЛСТВА 5 априла год. 1878. „Злочинац учини злочин. Ту правда захтева да га земаљски судови, према величини извршеиога злочина, осуде строго и немилостиво; па се често и за њега у самоме закону а и у срцу судија налази милости. А је ли злочин писати мирно, безнристрасно, разлагати своје мисли о некоме и нечијем делању па и о самој особп која на иечему ради? Ја мислим да није! — Настрадин оџа прави на врх брда воденицу на се тек после пита, од куда ће воду наврнути?