Дело

по УТРВЕНОЈ СТАЗН А1РВЕ0 НЕПЕВЗТ1ЕВВА СА ШВЕДСКОГ Јован П. Милијевић У долини поред реке биле су Лнндове радионице. Била је права милина стојати горе на брегу и посматрати онај живот и рад тамо доле, праћен потмулом тутњавом и лупом. Вода, свежи ветрови, лепа природа и довољно простора у радионицама отклањали су онај жалостан утисак од рада у затвореном простору, болешљивости и нервозне журбе, који је иначе нераздвојан од сваке врсте фабричкога рада. Линдове су радионице биле као нека мала лепа државица за себе са патријархално-диктаторским обликом владавине, с добрим финансијама и срећним поданицима. „Радничко питање“ није још било стигло овде; нико није мислио на револуцију, а раднику, који би се усудио да предложи штрајк против Г1етра Линда, свакако би сами другови показали пут. Радници Петра Линда били су права елита људи од чекића и наковња. Првих се година заиста дешавало, да се у овај крај довуче и по којп радник с надувеним очнма, којије празновао и понедељак, правио свађу и сакривао стаклад од 7 дл. у иреграду за угаљ. Али су се таквп један за другим брзо чистили одавде, јер се нису могли прилагодитн оном духу, који је владао у Рингдали, и ово су сада били све добри, ваљани људи, који су се кретали доле између кућа с високим димњацима, и улазили и излазили на врата црних ковачница. Нико није радио невесело и немарно, већ је гар већинн покривао здраве образе и весело смешење. Радничке су жене биле чисте и уредне, на децп се скоро није могао видети онај бледи и закржљали изглед, који је