Дело

162 Д Е Л 0 нначе тако обичан код деце фабричких радника; а дође ли каква особита иевоља, сваки се могао обратити на срце и канцеларију Петра Линда као н на кујну и домаћу апотеку његове добре суируге. Није то свакад било тако красно у Рингдали. У почетку је Петар Линд припасивао своју кожну кецељу у једној малој, бедној, ковачнпцп у којој је било промаје, до половине укоианој у земљи која је уосталом била саграђена од округлих балвана смаховином између њих, кроз које је ветар помало свирао. II госпођа Линд, која је сада о новој години на гозби код свештеника имала на себи свилену хаљину, и сва се блистала у сјају, дувала је у то доба у мехове; а кад дође вече, ишло је то двоје на починак у колебу, која је имала само једну собицу и једну малу мрачну пањегу која им је служила за кујну. Лудвик Линд, њихов једини син, сада штудент и фини господпн, који је седео на лепој веранди главиог одељења за становање у стилу виле, и пушио миришљаву цнгару од 20 п. д. комад, сећаше се као кроз маглу како је као мали дечко гледао своја гола, гарава колена како провирују кроз продрте панталоне, и гризао парче хлеба ваљајућп се и играјући по прашини од угља, само да бп био пред очима оцу и мајци, док су они радили чекићем п меховима. Мало по мало на насташе бољи дани после мучног рада п тешке оскудице. После нрве стотине заштеђених круна дође п први калфа; а затим ниче и права ковачница поред старе, која још п данас стоји, уз то Линд купи и земљу, јер је досада зидао на туђој земљи, а после тога посташе још једна, две, три ковачнице, на онда велике радпонице са својим мпогобројним радницима, на вила с верандом, те тако ностепено постаде он „мајстор“, па „фабрикант“, „грађевинар“, „инжињер“, н Бог ће свети знати шта све није стајало на адресама ннсама. Он је имао бистру памет а поред тога и умешне вредне руке, те је ли само стајало на вршалици или лакомобили „Рингдала“, то су сељаци на далеко зналп да је ваљана израда. 0, можете мислити како је то иријатно било уздизати се тако мало но мало а све својим властитпм и иоштеним радом! Како се човек осећа задовољап кад се може провести на удобним колима са федернмд и чилим коњима поред старе земунице, где су некад два нара руку удружене с љубављу и вредноћом поставиле сигуран темељ „Рпнгдалској механичкој радионици“.