Дело

110 УТРВЕНОЈ СТАЗИ 163 Нетар Линд се држао мало затегнуто према свему што је ирцДадало“„вишој *класи“ и стајало изнад земуничког ковача без калфе. Али кад .један учтив судија дође и запроси руку његове Лине, а и сама Лина паде оцу око врата и стаде га моЈштир допусти им да се узму. — Могу ја нашу Ему дати за каквог ваљаног настојника, а нмам и Лудвика који ће бити господар Рингдале, — рече Петар Линд својој старици. После тога поче долазити почешће у кућу месни капелан и то се најзад сврши тиме, што Ема бризну у плач и изјасни се да не може живети без капелана. И тада обоје стари попустпше а Петар Линд се тешаше: — Иујеш, бако, ми имамо још нашег Лудвика који ће остати у Рингдали, и тако мн душе, он неће бити ни капелан нити ће учити судске науке. А није ни изгледало да млади Лудвик има воље за то. 0 распустима је он био непрестано доле у радионицама где је турппјао, ковао и живо радио и тако кварио своје одело да је мама била чисто у очајању због тога, али татине су се очи при том блистале од задовољства, и старац се већ у себи веома радовао при помисли да ће Лудвика послати у иностранство, да се тамо усаврши, па да се потом врати кући и сам предузме целу радњу. Али кад једнога лета дође Лудвиг кући, разговарао је дуго са татом у канцеларији, и после тога ствар се сасвим измени. Господар поче пћи погнуте главе игледећи у земљу, н не имађаше више ниједан осмех нити какву пошалицу чак нп за старога Јонаса, који је био његов први калфа, а сад зарађиваше своју кору хлеба стојећи уз тезгу за глачање и радећи само онолико колико може. II мама је изгледала веома брнжна, а млади господар Лудвик горко је покаткад плакао. Ако би по који иут дошао доле у радионице и стао уз тезгу, тата се није више нријатељски смешио као пре, него би подпгао обрве, уздахнуо мало више у себи и викнуо: — Шта ћеш ти овде, дечко? Немој стајати ту на путу и сметати другима у раду! Уочи дана кад ће се Лудвик вратити у школу била је у канцеларцји опет једна бурна сцена између оца и сина, после које Петар Линд с натуштеним челом седе и написа једно писмо које се почињало са: „Благородни господине пуковниче и команданте!" Дело књ. 29. 12