Дело

ИЗ „СЕЉАНЧИЦА“ ПРИЖЕЉКИВАЊЕ Прођох шором, калопером, Ти га, Јано, знаш, Ти ме виде... Па не виде: Руку да ми даш. Знам, Јово, знам, А што да ти дам? Рекла си ми: „0 јесени!" Знаш, Јано, знаш: 0 јесени, благо мени, Руку да ми даш. Знам, Јово знам, А што да ти дам? Да ми будеш верна љуба, Знаш, Јано, знаш: Да ти купим алев фесић, Срмали кумаш! Знам, Јово, — знај: Ручицу ми дај! ('тојиик Милорад М. Петровић.