Дело

ЖУПНПКОВ СИЕ 211 на че^титу мјесту ни прп поштену послу. Била је и она нечц}е незаконито дијете, оца није познавала, од матере је одбуегла! С каким презиром говорила је о свом оцу и матери! Којим ругањем, раскалашеношћу! Па ипак, ја самЈе.глушао радо. Трпио сам, кад је она и мом оцу и матери говорила тако, да се сва крчма тресла од смијеха гостију, па и ја сам се сам смијао. Први пут сам трпио своју судбину мирно, јер сам видио, да има нетко јога бједнији од мене. Састали смо се више пута, а полазили смо кући увијек заједно, те смо и преспавали ноћ заједно. Теданпут тако речем ја њој, да зашто тако живи; зар се не би могло и друкчије, онако — поштено? Спочетка се ругала п питала: да тко поштено живи? Но кад сам јој ја смноно устврдио да су и мој отац и мати живјели поштено, ма и не по закону, онда је зашутјела. Но други дан ми рече да је већ многе мушкарце чула тако говорити, иа да су сви само лагали, да нека се и ја тога оставим, па се не старам за њу. Мени се ипак она смилила и ја сам се стао бринути о њој, а она је напокон моју бригу примала и била смирена и сретна, што се видјела на правом путу. Тада наједном добијем брзојавку да је уја умро, удари га капља! Није ми се дало ићи му на спровод! Нека се бар један гријех мање вуче за њим! Но дођем дан послије, да му видим гроб и — помолим се на њем! Ту видим сву тешку бригу моје матере и сестре. Плаче и глади своје мезимче — а сељани их гледају пријеким оком и скоро да питају: „Хеј, када ћете ви одавле изаћи? Не знате ли да сте ви овдје — против закона?“ Нијесам могао све то гледати, па одлучим да што прије одем. Упитам матер, како ће жнвјети, што мисли, и понудим јој своју помоћ. Моја мати одврати да ће узети у селу стан и тамо остати, док убере нешто дуга, што пма добити од сељана, а до тога да ће ми писати. Био сам у Загребу једва којих четрнаест дана, кад ли добијем лист — непотписан. У њему ми се нетко руга — ја не бих рекао да није син учитељев, с којим сам био у гимназији, али у љутој заравњи — руга ми се говорећи, како ми је „враг лијепо дао“, јер да ћу Дело књ. 29. 15