Дело

ЖУПНИКОВ спн 213 шој сббици нашли су на папирићу написано: „Не срди се, ,ђп нијеси крпв, не убијам се ради тебе, но ти искрено кажем, не ће ми се вигае онако живјети, па идем! “ Сиротица, ето видите, ипак честит живот има нешто привла^љиво! Њој се није хтјело „онако“ живјети, онако као" што је прпје живјела, па је радије умрла! Што сам хтио? Одем жалостан и прежалостан у село гдје је живјела моја мати и сестра. Нађем их баш како се спремају, да се некамо преселе. Збунио их мој долаз. — Кво читајте! — речем, и дадем им лист. Мати прочита, а онда даде сестри не рекавши ни ријечи. Сестра прочита, слегне рамеиима, онда рече: — На шта си се узрујао ради тога? Нека говоре што тко хоће! — Није тако, речем мекано. Ти си млада, треба да се штедиш. Бог зна за кога ћеш се још удати. — Ја не требам да се удам! — рече она осорно. — Га да, да, опет ћу ја добре воље, не ћеш се удати, док не дођу просци! А до тога чујте што кажем ја. Ви ћете сада одмах са мном у Загреб, да станем на пут таким листовима и оговарању. Ја сам зато дошао овамо, ја ћу се бринути за вас. — Не треба да се тп бринеш за нас, нама не треба твоја мука, ми с-мо обезбеђепе, ми се селимо на жупнн стан! — рече моја сестра отресито. — Шта? — повиках. На то рече мати: — То ти је тако. Наш капелан постао је жупник, па Јелица иде к њему за господарицу!“ — Гром н пакао! То не ће бити! Зар вам није доста несреће и срамоте, зар хоћете да п више буде таких несретника, какав сам ја? — Е, па куда ће? Данас се дјевојке тешко удавају — која нема новаца, остаје. — Бапске бајке! — грмнем. Ви ћете са мном на кола, па идемо — и устанем, па да ћу их за руке. — Касно је сад — рече мати отимајући се. Чуј дакле: Јелена је у другом стању, —а—а—зло се догодило, не чини га и више, млади су, па су се заборавили 15*