Дело

јер немају друге основе — те живе у заблуди, као и вернпг п ако је врло добро увиђају. II према томе, да би се људи опростили своје невоље, ннје потребио да вемљиште иостане огпнта својина, нпти уннштење порезе, нити то што би алати и машине постале опште добро, није потребио чак ни рушење постојећег реда и власти, већ само уништење оне пауке, која се зове хрншћанска, у којој се васпитава данашње иокољење. На првп поглед нзгледа чудновато људима, којп знају јеванђеље, како се хрншћанство могаде тако изопачити! Како могаде хришћанство, које учи о богу-детету, о душевној слободи, о браству међу свнма људима, о уништењу сваке спле, о љубави према својим непријатељима, како могаде оио постатп ова данашња, назови хрпшћанска наука, која проповеда слепу нокорност свакој власти, па затражи ли ова н убнјство, и њега проповеда. Али кад проучимо како се хришћанство зачело и ширило у нашем свету, онда морамо увидети да је то тако морало бити п никако другојаче. Кад су пре хрншћански владарн Константпн, Карло Келнкп и Владимпр примали хрншћанство, које беше већ тада умотано у нехрпшћанске облике н допустили да их њиховн народп прнме, њпма ни на крај паметп не беше, да ова нова наука значи укидање краљевске властн, војске, шта више државе, дакле свега онога, без чега овп нови хрпшћанп жнвот не могаху ни замислити. Силу рушилицу, која ,је у овој науцп, они у почетку хришћанства не могоше они увидети, напротив изгледало пм је, као да хрпшћанство њнхову власт баш утврђује. Али, што народи дуже живише у хрншНаиству, у толико су боље разумевали његову суштипу и у толпко више пзбијаше на видик опасност његова но многобожачкн ред у свету. II у колико је та оиасност очигледнија бпвала, у толико су се више владајуће класе трудиле да запрећу ону ватру, коју је хрпшћаиство незнано унело у њпхов свет а ио могућству п да је угасе за навек. ту сврху уиотребљавана су сва могућа срества. -Јабрањиваше превођење и чнтање јеваиђеља, гонише оне којп указиваше на прави смисао Христове науке, заблењаваше масу народну иарадама и велељепним службама у цркви, а по најглавније трудише се, да сами на лукав и безочан начнн тумаче јеванђеља опако како њима годи.