Дело

НАША МОНЕТАРНА СИТУАЦИЈА (НАСТАВАК) Но батп то што је тадањој ажији на злато био узрок једино у неким нерационалним мерама, што их је сама Држава предузимала, да себе од штете на ажији сачува без обзира на то да лн се тиме штете економски интереси земље, показује да је тада још било врло лако повратити нормалне односе у циркулацијп без великнх материјалних жртава за Државу. Тога ради ваљало је само потпуно изједначити сребрни новац са златним, и признати му пуну номиналну вредност на свпма касама државннм, н ажије би нестало у најкраћем року. Таква је била наша монетарна ситуација на дан 22 септембра 1885 год., када је закон о поновном пуштању бакарне монете у течај ступио у живот. Као што смо видели, та ситуација била је у ствари врло повољна и требало је врло мало труда, на да буде еасвим добра. Да се на томе остало, ажија ннкада не би могла прећи 5%, нити наноспти нашем економском развптку онакву штету какву је овај доцније од ње у ствари нмао. Да и не говоримо о томе да ју је могуће било у свако доба укинути, и да је зато била довољна само добра воља једнога министра финансија. Но та ситуација није дуго трајала. Већ 23 септембра исте године донет је један други закон, који је из основа променио прилике у земљи, и дефинитивно покварио и уништио монетарну систему створену законом од 1878 год. Тај закон, који је по евојим штетним последицвма један од најгорих што су у нашој земљи донети — а то је много речено кад је реч о земљи која је имала закон о укопним друштвима — то је закон о из-