Дело

248 Д Е Л 0 менама н допунама у закону о Народној Банци од 23 септембра 1885 год. Тим законом уншнтен је систем формално бтшеталистички, а стварно монометалистичкн, који је етаблиран законом о српским народпим новцнма од 10 децембра 1878 год. и на место тога створен јеједан батардни систем двојаке важности, у коме два метала циркулишу нодједнако. али без утврђеног легалног односа њихове вредностп. Тим законом завршава се први пернод наше монетарне историје, период у коме је Држава била једини фактор, који је могао утицати на монетарну ситуацију, и почиље нов иериод у коме ће новоустановљена Нар. Банка имати на љу иресудни утицај. Привилегована Народна Банка установљена ,је законом од 6 јануара 1883 године „у цељи да се јевтинијим капиталима н добро уређеним кредптом трговина и радиност у Краљешши Србији унапреде“. Тим законом дате су Нар. Банци знатне п велике привилегије, и одређен широк делокруг рада. Међу осталим иривилегијама, које нас овде не интересују, дато је Народно.ј Банцп чланом 7-им тог закона и искључиво право издаваља новчаница т. ј. „упутница које не носе интереса а гласе да се доносиоцу исплате звечећим новцем, чим се поднесу каси банчиној“. Те новчанице имале су да гласе на суме од 50, 100, 500 п 1000 динара, с обавезом да их је банка у свако доба дужна заменити златом по пупој вредиости. Пзузетно Банка је могла ио нретходном овлашћењу Министра Народне Привреде те своје новчанице исплаћивати и у сребру до извесног процента. Циркулацпја тнх новчанпца била је само релативно ограничена, обавезом да Банка не може пздати више новчаница пего два п по пута колпко злата у касама својим има. Злато је ири томе могло бити замењено сребром највише за четвртпну. То су главпе одредбе тога основног закона Банчиног. Са гледишта монетарне политике те се одредбе могу критиковати само у једној тачки. Предвиђена величина новчаннца није одговарала стварним приликама у земљи и стварним потребама новчане цнркулације. На тој тачцн наш законодавац коиирао ,је страна закоподавства не водећи нри томе рачуна о сасвим различним економским приликама у нашој земљи. Ббог тога је н овластио Банку да може пустити у течај новчанице од 500 п 1000 динара — два новчанпчна типа који мучно да су н данас потребнн нашо.ј новчаној циркулацији — а за минимални