Дело

НАША МОНЕТАРНА СИТУАЦИЈА 253 ограничио могућност понуде преко једне извесне мере. Допуном члана десетог закона од 6 јануара 1883. г. одређено је да Народши Банка може пустити златних односно сребрних новчаница у ^ечај пајвише два и но пута толико колико злата односно^сребра има у својим касама. Према томе по закону Банка ниј<е*ш^Ла пустити неодређенн број сребрних новчаница, но само два и по нута онолико колико буде имала сребра у својпм касама. Како се под сребром има овде разумети пскључиво сребрна монета, пошто бруто сребро није могло служнти као подлога, п како те сребрне монете није било више од 9.600.000 динара утечају, то Банка ни у ком случају, баш и кад би прикупила у своје трезоре сву сребрну монету која се у течају налазила, није могла пустити у течај више од 24,000.000 динара сребрних новчаница. Но како је бар ноловина од целокупне суме сребрне монете у течају, била апсолутно потребна саобраћају, то нн Банка не бн никада могла пз циркулације извући и прикупити у своје трезоре внше од 4—5 милнона динара, као што у ствари није нн успела да икад више прикупи, све док пнје искована последња емисија сребрног новца од 1897 године. Према томе макспмална количина сребрних новчаница које је Народна Банка могла пустити у течај, бнла је не 24 но 15 милиона динара. Што значи да би, — са четнрн милиона и шест стотпна хиљада динара сребрне монете, која би остала у течају, н пет милиона динара ситнога новца — укупна количина сребрног новца са потпуном унутрашњом вредношћу достизала једва 25 милиона динара. Не може се порећп да би н та цифра била сувише велика за једну земљу, у којој тада није било ни 2 милиона становника и тако економскп неразвијену, као што је то још и сада наша земља. Но с обзпром на велику употребљнвост новчаног типа од десет дпнара, може се веровати да би циркулација прилично лако издржала и ту цифру, н да бн ажија на злато била сразмерно незнатна, јављајући се јаче само у извесно доба године. Тако би нарочито било после једног извесног низа година, кад бп се циркулација сталожила, пошто би један део новчаница био имобилисан тезоризацијом и пошто би се други део употребљавао као и златнн новац истога типа. Да је дакле закон од 23 септембра 1885 године извођен правилно, његова штетност била би много мања, но што је тобио у стварп случај. На несрећу Банка је одмах после врло