Дело

Д Е Л 0 нета обрачунска, те би према томе, злато било у односу на њу роба, чпја би се цена одређпвала односом између понуде и тражње. У том случају већа или мања количина сребрног новца не би имала утицаја на ажију, но би на го утицао искључиво факт, да ли има злата у довољиој мери или га нема. Но у ствари није тако. Злато као што смо рекли има своју утврђену пнтернациопалну вредност. На њега закон понуде п тражње у самој земљи утиче само до једне извесне мере, пошто му је у свако доба могуће да пређе границу, по номиналној вредности. Сребрна монета међутим, која нема те могућности, н која мора остати у земљи све док је н.ена трговачка вредпост виша но трговачка вредност самог метала, потпада према злату под закон понуде и тражње. Према томе на ажију више не утпче однос између понуде н тражње сребрне монете. Ако количина сребрне монете у саобраћају буде само толнка колико захтева потреба новчане цпркулације, сребрна ће монета достићп номиналну вредиост. У колико пак количнна сребрне мопете буде премашала нотребе саобраћаја у толико ће и њена вредност опадати. Ситуација која је створена законом од 23 септембра 1885 године била је као што се видп сасвим анормална. Ми смо пмали једну обрачунску монегу, динар, којп је имао две вредностп, према томе да ли се рачунало у сребру или злату. Златноме дпнару била је вредпост стална п утврђена, али он није био у саобраћају, него је главни фонд саобраћаја чинио сребрни дннар и сребриа монета, којнма је онет вредност била нестална и колебљива. Лако је појмитн колико су од тако анормалне монетарне ситуацнје морале трпети наиге економске прилике и у коликој је мери такво стање морало снутавати правилан економски развитак земље. Но ма колико да су те одредбе закона од 23 септембра 1885 године биле пггетне по својим последицама, Народна Банка успела је да пх још погорша извођењем у практици. Горе смо веН казали да се трговачка вредност сребрне монете одређивала по однос.у између нонуде п тражње све док њена трговачка вредност не би толико спала, да се поклопи са њезином унутарњом вредношћу, са вредношћу самог метала. Међутим по самом закону трговачка вредност сребрне монете не бп могла никада пасти ни близу толпко да се пзравна са њеном унутрашњом вредношћу. Закон је на пме једном својом одредбом