Дело

НАША МОНЕТАРНА СИТУАЦИЈА 251 На^ша монетарна ситуација после тог закона од 23 септембра 1§85 годпне била је овака: .Однос између сребра и злата формално утврђен законом од 10 децембра 1878 године био је у ствари неодређен. Једаи од та "два метала, злато, био је приман на свима државним и јавнда-к^сама по пуној номнналној вредности, док је другом металу, сребру, била ограничена циркулација, и вредност побијена према легалном односу од 1:15.50. Према томе нигде ни на једној каси јавној ни приватној, сребро није примано пуноправно и равноправно са златом, нити је било бар једном за свагда утврђено колико ће сребрна монета према златној губитиод своје номиналне вредности. Ми смо према томе имали не двојну важност, не биметализам, но двојаку монету, која је циркулисала без везе једна с другом. И једна и друга монета, и један и други метал, и злато и сребро били су један према другом роба. Сва је разлика између њих у томе, што је злато цнркулисало по својој унутрашњој, ннтернационалној вредности, док је сребрна монета циркулисала по својо.ј трговачкој вредности у Србији, по својој националној вредности. Та се вредност сребрне монете — у коју ваља сада убрајати и сребрне новчанпце — није поклапала ни еа унутарњом њеном вредношћу, са вредношћу само.г метала, ни са њеном номиналном вредношћу, која је на њој утиснута била, но је била само утолико одређена што се кретала између те две вредности: мања од своје легалне а већа од своје унутарње вредности, и одређивала се у сваком моменту према потреби циркулације. У колико је потреба за сребрном монетом у циркулацији била већа, у толпко се њена вредност приближавала номпналој вредности, у колико је та потреба била мања, у толико се вредност сребрне монете приближавала њеној унутарњој вредности. Та је разлика између сребрне н златне монете код нас врло важна. Она одређује којн ће се метал од ова два понашања као роба, а који узети улогу монете. Јер чим две монете циркулишу на равно у саобраћају без утврђеног односа вредности нзмеђу једне и друге, једна мора узурпирати улогу монете т.ј._ мерила вредности за сву другу робу, а друга врста монете постаје и сама роба према другој, те јој се и цена одређује на исти начин, односом између понуде и тражње. Како код нас сребрна монета (заједно са сребрним новчаницама) чини фонд новчане циркулације, требало бн правилио да она буде и мо-