Дело

250 Д Е Л 0 дан тнн новчанпчни циркулацији непотребан, онда се он у њој не може задржати иа ма на који метал гласио, оспм иа вештачки начин. Апсолутно је сигурно н. пр. да се новчанице од 100.000 динара не би могле задржати ии дана у циркулацпјн, па гласиле оне на с-ребро или на злато. Да ли ће један новчанп тип остати у саобраћају или ће се вратити на касу банчину, не одлучује дакле метал на који новчаница гласи, но величнна саме новчанице и могућност њене употребе у циркулацији. К‘ако је употреба новчаница од 50 и 100 динара била самом природом ствари ограничена, све новчанице које је Народна Банка преко тога издавала, морале су јој се враћати натраг са математичком тачиошћу. Да се то стање поправи ваљало је, као што смо већ рекли, тражити друге новчане типове, чија ће употреба у циркулацији бнти разноврснија и универзалицја, а то су према нашим економским приликама иовчанице од 10 п 20 динара. II Банка је то и учинила. Бећ после једногодишњег рада, Народна Банка обратила се држави за овлашћење да може пздавати новчаннце од 10 и 20 динара у злату. На основу тога тражења, а на предлог Министра Народне Прнвреде, донет је закон од 23 септембра 1885 године, којим је Народна Банка овлашћена да поред тинова, за чију је емисију ранијим законом бнла овлашћена, може пустити у течај п новчанице од десет динара, али с тим да те новчаиице гласе на сребро! Какви су разлози руководили Министра Народне Привреде, да у тој тачки промени предлог Народне Банке, да ли је то Народна Баика желела, на се њеној жељн и тадањим прпликама морало изпћн на еусрет,1 или је Мпнистар Народне Привреде нашао какав невероватап разлог да то у интересу државном и земаљском (!) учипн, то неможемо овде испитивати. То би било пнтересио знати само ради оцене искрености са којом је Народна Банка радила на постигнућу одређеног јој циља, али је то нама за пспнтивање последица, које је тај закон имао за монетарну ситуацнју земље, више мање све јешо. Ми морамо овде само да коистатујемо факт, који ћемо у даљем гоку излагања н доказати, да је та одредба па ма чи.јом иницијативом она потекла, била фатална за правилност монетарнпх односа у нашој земљи. 1 Грбија се тада после пловдинске револуције налалила у очи рата.