Дело

С А ЈАДРАНА ЛУТНИЧгЗА КОЗЕРИЈА од Христине Г. Ристићеве (СВРШЕТАК) Требало .је да се успнемо на Клис, који нам је са своје висине непрестано мамио погледе. Кажу да је при заласку сунца преглед с њега на околпцу ванредан, али то ми остаде двапут суђенб да видим. У при.јатном разговору задоцнисмо, те госнодпи доктор рече да .је касно, јер се вече нагло спушта.то. Ннсмо се горе пели, алн н одовуд изгледа Клис веома необпчно н романтпчно, п потсећа па стара гусарска гнезда. Бе.тп се на суроме кршу, те изгледа ближе небу него ли земљп; а чинп се човеку као да ће се срушити озго, те ми би разумт.нв онај принев песме којим се опевају шалшво карактеристнке сг.пх далматпнских места. Овај ми део о Клису изгледа озбиљан: „Тнлко Клпсу што .је па камену, II камону што ,је Клнс на њему!“ Др.\тог смо дана колима ношли у Каштел и Трогир кроз ' "* а го п родно по.т.е спљетско и трогирско, провели тамо време I" ечерп ца око 6 сати жељезницом до Перковца-Сливно, жел.< ашчке иостаје, где смо чекалп воз који долази нз Книна. Имали смп товољно времена да иосматрамо путннке, већином .ане и ; "колнне. Једну смо сељанку дуго гледали, јер јој је