Дело

СА ЈАДРАНА 19 ношња скоро истоветна са оном наших из околпце Крушевца. Одатле још станицу две, па смо у Шибенику који нас је, благодарећп воденој сназп Крке, дочекао у сјају електричних светпљака. *Са жељезнпчке станпце, пола сата ходећи кроз шнроке улћце, у којима је било видно као у по бела дана, дођосмо на обалу, на преноћиште у гостионицу „Крка“. После вечере поручимо кола да се сутра кренемо на Кркине слапове. Јунак^љСћјн је могао оне ноћи спавати од музике шибеничких комараца који су веома насртљиво — предусретљивн! Паметније је било остојати до зоре крај ирозора, па сањати, сањатн будан, милијући сањаним оком лепо мирно море, које се лагано кретало услед прилпва, једва чујно шуштећи. Све мирно и тихо, цела варош спи, само на обали некакав глодар гризе дрвене даске старе јапнје; у даљини још се чује час по пљесак весла пли удице са некога чуннћа што се лелуја крај морскога жала. Месечина као дан, небо бљешти те се једва разазнају звезде, а с десне се стране опружио велики град са белим или спвим кућама, међу којима је понека са црвеним кровом. Зеленила мало, осим онога у парку. Белу ноћ је сменила бела зора коју % огласише шибенички врапци, који тако фортисимо н алегро цвркућу, да ми се њпхов цвркут причуо као лавеж ситннх паса; сад су они сменили комарце. Док се град будио, ја седох да довршпм оппсивање мојих утисака. После доручка, око 6 сати седосмо у кочије па, нешто кроз град а нешто кроз каменито и неродно поље, пођосмо на „Керкафеле“ (како спноћ рече један шваба.) Кад смо Крку гледали, нисмо се ни надали да ће онако узана, зелена п тиха да се једва креће, мало после онако махнито и вратоломно скакати у море. Местимице тавноплава са широком љубпчастом траком, па зелена као смарагд, милује по какво острвце, адицу са шеваром или горицом и просто речено: најсмелија сецесија! Путовасмо тако око два сата, па сиђемо с кола па на ниже пешице четврт сата, уз страховнто клепетање млина, које је овде баш зато, да покаже како просту, дирљиву лепоту величакствене прнроде квари цивилизацнја! Што смо даље ишли, уз ову хуку мешао се н јасно распознавао шум и бучање водене силе. Шушти и бучи силно и јако, али је уху пријатно, док је клепет млнна досадан и мучи. Гледали смо је с лица, мало у косо. Наша Рипаљка је према кркином слапу као поточнћ према мору; још вода у ово доба годпне осекне. Застале смо; 2*