Дело

Д Е Л 0 '260 помоћи. А у целом свету не би могао наћи бољег слушаоца, који би све прнмио н у све то био најдубље уверен. Рекао јој је с не мале висипе: — Ти си жена, те тп нпје потребно ствар разлагати из почетка н улазити у ситнице. Све ћу ти као жени најбоље објаснити кад ти кажем ово: онај медаљон с црним бисером, који сам ти показивао код Голдонија, синоћ нисам био у могућноетп да тп купим, а данас јесам и купићу тп га. Марина му стаде захваљива^ги и молити га да то не чини, али је он грлио, тражио од*ње да га од тога не одвраћа, јер је го решено и да његово „Маринче“ ваља већ да се сматра као сопственик крупнога, црнога бисера, који ће особито лепо стајати на тако белу вратићу. После је окупио љубити тај вратић и кад се сит наљубио, осети потребу да га когод чује, те стаде ходати но соби, смешитн се на жену и за самога себе отпоче: Не помињем оне који ништа не раде, као на прпмер овај Букацки, који и није пп за што... не говорим о таквим мазговима, каоштојеонај Каповски, зна се већ дамујепамет као у ћурке, али ето узми баш оне који нешто раде, н за које би човек рекао да су паметни: ето и сам Бигјел, он би се ваздан скањерао, садсе реши, сутра се већ боји, а тренутак би изгубио. А у чем је ствар? Ваља прво имати главу, а после засести па срачунати. Кад радиш, ради!... Треба битн отреспт и не правптп се ту бог зна шта... Машко ннје глуп, а ето штајесмудровао!... Никад .ја нисам радио као он, пити ћу икад. Он .је тако говорећи, ходао, тамо амо и час почас потресао својом густом црном косом, а Марина, која би увек слушала његове речи с иотнуним веровањем, сад их је примила као сушту истину, у толико више, у колико су оне имале потнуна основа у мало пређашњем успеху. Он стаде нред њу и рече: Виаш шта ја мислим; отресптостје памет. Може човек нмати паметну главу, т. ј. натучену знања, на ипак да нема својега властитога мишљења. Доказ ми је за то Букацкп. Немој мислити да сам ја особита памет, алп кад бих ја знао толико о вештини, колико он, .ја бих имао лепши суд о њој, него он. Он се толнко начптао, толико је набрао разних мњења, да у ствари он нема ннкаквога. Ла бих одиста од онога материјала, којн је он накупно, пзбацио нешто своје.