Дело

ПОРОДНЦА ПОЛАЊЕЦКПХ 261 -*- 0 зацело! — одговори Марина — у то са.м уверена! • II Подањецки.је могао бити потпуно у праву. Он није био глуп*човек, а може бити п да је његова интелигенција бпла и веће^цене и тежа него Букацкова, али је у исто време била и мање гипка и мање обимна — а то му нцје долазило на памет. помишљао ни на то: да он утом тренутку, пред Марином, говори под упливом самохвалиеања такве ствари, које пред обичним људима, а нарочито пред скептнцима, не би смео говорити из бојазни да не буде смешан п да га не критикују. Али се он пред Марином није устезао. Мпслио је ако и пред ким може бити хвалисав, то бар пред њом може. У осталом, као што .је рекао „узео је, па квит“, она је била његова. Никад се дотле ни.је осећао срећним и задовољним, као сада. Чуо је о матери.јалном успеху и сматрао .је да му је будућност обезбеђена. Узео је жену младу, милу и паметну, којој је он постао све и сва, што није ни могло битп друкчије, кад јој уста преко целога дана нису бпла на миру од његових пољубаца; њено здраво и осетљиво срце било је пуно захвалности према таквој љубави. Чега мује могло недостајати. Шта би још могао пожелети? Сем тога био је задовољан собом, јер је својој памети и својој заслузи приписивао то што је свој живот тако удесио, који се отпочињао и срећно и спокојно. Видео је како је другима зло, а њему добро, и тумачио ,је разлику на евоју корист. Некада је мпслио: човек, који хоће да буде спокојан ваља да уреди своје односе према себп према људима, према Богу. Два прва односа држао је да је уредио. Имао је жену, своју радњу и будућност: дао је себи и осигурао све што је могао. Што се тиче околпне, допуштао .је себи, да је критикује, али је осећао да је у дубини душе воли, и кад би хтео то да не чпнп ипак би морао, кад би у извесном случају ваљало у ватру у воду, ин би ишао, еле држао је да .је и с те стране све уређено. Остао је однос према Богу. Он је осећао кад би и тај био како јасан и сигуран, онда бн могао сматрати сва животна питања као решена н најзад би могао рећи себн: знам зашто сам живео, шта сам хтео, п зашто морам умретп. II ако се нпје упуштао дубоко у науку, опет је с њом толпко дошао у додир, да .је знао: да у тако званој философији нпје очекивати објашњења и одговора, него у сопственом погледу на с-твар, а пре свега у осећању, у колико .је .једно и друго буду простији, јер ће друкчије довестн до настраности. 18*