Дело

Међутим како нпје бно лишен моћп да уображава, то је пред њим лебдела слика честита, одмерена човека, који је добар муж, добар отац; човек који се моли Богу, — о празнику води децу у цркву и живи животом, који се у свем обазире на здрава морална начела. Такав се идеал осмехивао на њега, а у свету се све чпни за ндеале. Његово је мњење било и ово: кад би се грађанство састаЈало из већине таквих људи, да би тада куд п камо вредније и здравије било друштво, него ово чији доњи део чине непросвећене душе и ^мови, а горњи мудраци, дплетанти, декаденти и све оне врсте несавремених лица с увпнутим мозговима. Пре, одмах после иознанства са Марнном, рекао је сам себи н Бигјеловима: чим рашчисти рачуие са собом и с људима, да ће се латити решења тога трећега односа. Тому је час дошао, или се већ приближује. Он је разумео да му је за то бно потребан већи мир него што је овај, који му га дају путовање после свадбе, утпсцн новога живота, новог предела и ово кретање између хотела п галерија, у којем се находпо с Марином. Али сем тпх услова, овда онда, кад бн остао сам са својим мислима, вратио би се одмах оном главном нитању ко.је је њему за сада било отворено. Полањецки ннје водпо рачуна о њему, а не би нп признао да га има, а међутим само што се поред њега налазила она, чељаде тако погодно, искрено п побожно, само му је то давало оно осећање спокојства и угодности, који се могу наћи само у вери. Коликогод би пута тако одвео жену до цркве, сетио се оних речн, које му је она рекла у Варшави: „Па данас је служа Божја!“ Он се повео за њом; с почетка је пшао да само не би она била сама, а после и зато још, што му је то стварало право душевно задовољство, онако како научпику могу стварати оне појаве, које га као научннка највећма занимају. На тај начин п поред свега што се око њега дешавало оп је п даље ходио тпм путем. У том су правцу његове мисли имале каткад велику енергпју н сталност. — У осталом — говорпо је сам себи — ја Бога осећам! Осетио сам код Литкина сандука, осетио сам га, н ако нисам признао, у речнма Васковскога о смрти, осетио сам га код нас на пољани н овде па планини над снегом, п само још питам: како мн га ваља славити, поштовати н волети. Да ли онако како се мени допада, или као ово моја жена, п како ме учила моја мати? Али у Риму 'с почетка престаде мислити о тим стварнма. У његовој се дуиш пакупило толико спољних утпсака да није