Дело

НОРОДНЦЛ ПОЛАЊЕЦКИХ '263 <Зило места ни за какво размишљање. Међутим је долазио у вече с Марином.тако ум.оран, да се баш са страхом опомињао речп БукМшога, којп им је као ,,чичероне“ из сопственога задовољства Служећи, непрестано говорио: „Ннсте видели ни хиљадити део онога што вреди видети, а међутим све једно: пије вредело амА^иг*1долазити, као нн остати дома.“ Букацки је био сада у фази одрицања све што би пре тврдио. II професор Васковски дошао је нз Перуђе да се поздравн са младенцнма, што је Марини било толико мнло, да га је поздравнла као да јој је био најблпжи рођак. Али кад јој пређоше првп тренутци узбуђења, опази као неку тугу у професоровпм очима. — Шта вам је — упита га — да ли вам није лоше у Италији? Васковски јој одговори: — Дете моје, добро је у Перуђи, п у Риму је добро... Ах како само добро! Знај само то: кад тај плочаннк газиш, газиш пола света... То .је, као што увек говорим^ предсобље другога света — само... — Само шта? — Само људи... видите... не онако од зла срца — и ту као н свуда више је добрих, него лоших — али мн понекад жао, јер како код нас тако и овде сматрају ме за луда. Букацки .је слушао тај разговор* па рече: — Иначе немате овде већега повода да се жалпте, него у нас. — Да — одговори Васковски — само што тамо имам својих блиских. као што сте вн, који ме воле, а овде не. А уз то још тугу.јем. После се обрати Полањецкому: — Овдашње новине. донеле су пропраћање моје расправе. Неке ме просто грде, Бог с њнма био! Неке се слажу с тнм да се нова епоха мора отпочети тиме што ће се увести Христос и његов дух у међународна дела. Један признаје да људи појединачно живе међу собом хришћански, а народн незнабожачки, назва то запажање великим, алп и тај н сви други, кад дођу до онога што ја велим: да је ту мисију Бог доделио нама и другим најмлађим Аријцима, хватају се за трбух од смеха... А то ме тишти... Наговешћују такође да у мене нема четврте.,.