Дело

264 Д Е Л 0 Али инак мало после подиже главу и рече: — Човек баци зрио с тугом и сумњом, али оно пада у бразду, и даће Бог да никне. После стаде распитивати о г-ђи Емилији, а после окрете на њпх старе очи као иза сна и запита их наивно: — А како вас двоје? У место одговора Марина притрча мужу положи му своју главу на раме па рече: — Ето видите, господине професоре, ми све овако, ето овако!... ГТолањецки стаде гладити руком њену црну косу. XIII После јединога часа Полањецки одведе жену у \ча Маг^иНа ка Швирском, с којим су се пређе впђали сваки дан, спријатељили се, а којему је ваљало да отпочне њену слику. 'Гамо застану господина и госнођу Основски, унознају се с њима, у толико лакше, што је госпођа била с Марином пре неколнко годипа на некој вечерп, а Полањецки је био престављен у своје време у Остенде г-ђи Основској, те му се сад ваљало само потсетити. До душе Полањецки се није осећао да ли је то било у оно доба, кад .је о свакој угледној и младој девојци питао сама себе „е да ли ће то бити?“, а могло је лако бити, јер су њу тада сматрали као лепу, н ако нешто фантасту девојку. Сад је то бпла жена од својих двадесет и шест или осам годипа, раста високог, свежа нешто смагнуте коже, вишњевих усана, са граорастим очпма, пешто накосо, те је опомињала човека на кинеска лица, али јој је израз био накосан и уман. Пмала .је чудан став: плећке бацила назад а предњу страну трупа истављала тако, да је Пукацкп о њој говорио: да носи бисту „еп оН'гапс1е“.1 Мал’ не заједну мпнуту испричала .је Маринп да су „колегпнице“, зато што позирају у једној истој радионици; Полањецкому опет да га се сећа са забаве у Оетенде као добра играча и доброг „саи8еиг-а“ и да неће ироиуститп ни ову прилику да се тим користе а обома: да .јој је овде врло прпјатно, да се напаја Римом, да чпта „Со8тороИб“, да се пз1 „На тањнру“.