Дело

ПОГОДПЦА ПОЛАЊЕЦКПХ 265 губила у вилу Вопа и ноглед са Пинчиа, да се нада да ће заједно походити катакомбе, и да чнта дела Росијева у иреводу Ала^дову. После тога се рукова са Швирским, на Полањецког се кокетно насмешн, изађе, оставивши упечатак вихора, кинескиње ц цвета. ^-^Рђсподин Основскн врло млад човек, са потпуно незначајним али пријатним лицем отвореног плавушана, изађе за њим, не могући готово нн доћи до речи. Швирски дубоко одахну па рече: — 0 то вам је горолом, грдне ме муке стане да је одржим минут два на мнру. — А како има елегантно лице! — рече Марина. — -Је ли слободно да видим њену слику. — Још мало па је готова, слободно — одговорн Швирски. Марина н Полањецки приближише се слици, н могаху не употребљујући ни најмању дозу учтивости, изразити своје дивљење Швпрскому. Та глава, рађена акварелом имала је силину и топлину као слика која је рађена мрсном бојом, а у исто време у њој се огледала цела душевна слика г-ђе Основске. Швирски је мирно слушао похвале, и познало се, да је сам уживао у својем раду. После тога покри је, однесе у мрачнији крај радионице, посади Марину на намештену столицу и поче је проматрати. Марина се мало снебивала од тог упорног погледа, удари јо.ј румен у образе, а Швирски се задовољну насмехну, и процеди: — Тако! Ово је сасвим други тип; као небо и земља! Час је по час примакне једно око, што је Марини бивало .још незгодније, па би се приближио хартији, па се опет одмакао, па опет загледао у њу, и говорио сам са собом: — Тамо је ваљало нацртатп ђавола, а овде женско. На то ће Полањецки: — 1\ад сте тако одмах позналп, онда сам уверен да ћете израдити нешто савршено. Швирски се наједанпут остави гледања и у хартију и у Маринзц окрете се Полањецкому, весело се насмеја п показа своје здраве зубе. — Шта, господине! Главни је карактер ваше госпође што је женско од главе до пете. — II гледајте да иотрсвите онако, као што сте на оној слици потревили ђавола.