Дело

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 167 разуман, и глуп, а, на пример нема да се каже: добар ирђав: то такр није.у обичају да би већ и сами изрази били смешни. •А* Зато — рећи ће Полањецки — што је разум фењер који мора собом осветљавати и добродетељ и доброту и срце, нначе *би _они једно другом морали истерати очи, а што јејош , горе^т-^ћинити и другима. Марина до душе није рекла ни речи, алп се на њеном лицу могло прочитати јасно ово: — Како је овај Сташа паметан, право чудо! Међутим тај је „паметан Сташа“ настављао: —- У осталом о Основском и не говорим, јер га не познајем. Швнрски одговори: — Основски воли жену, као своју жену, као своје чељаде, као своју срећу, а њој је главу завртело бог би га знао шта, и не плаћа му узајамношћу. Мене као њежењена човека веома занимају жене, те сам често са Букацким по читав дан о њима говорио, кад су и њега више интересовале него сада. Букацки дели женс-киње на духовне плебејке под којима разуме лоше и грубе душе и патриццјке духовне, под којима разуме природе оплемењене, пуне виших тежња, на чврстој основи, а не на фразама. Он.у том има право, алијавише волим своју поделу, јер је простија: ја их делим на захвална срца и незахвална. Сад се мало пзмаче од скице зажмири очима, после узе мало огледало, метну га уз образ и поче гледати на одбијање, — Ви питате: шта ја разумем под захвалним и незахвалним срцем? — рече враћајући се Марини, и ако она није питала о том. — Захвално .је срце оно које осећа да га воле, па га та љубав потресе, те за љубав још јаче воли, још је јаче одано, па још више цени и поштује. Незахвално пак срце тражи само љубави, и у колико му је се више, у толико га се мање тиче, у толико је више омаловажава и ногама гази. Рнбар се не стара о риби што је у барци, те тако и г-ђа Основска слабо хаје за господина Основскога. То је у самој ствари егоизам најгоре врсте што може да постоји, просто црначки! II зато нека сам Бог чува господина Основскога, а њу ђаво нека понесе са њеним кинеским очпма граорасте боје и нагргураном косом. Такву сликати, још иде, али се оженити њом, права је глупост! Да ли ћете веровати да се ја тако бојим незахвалнога срца, да се досад зато нисам ни оженио, и ако сам оставио за собом подалеко четрдесету.