Дело

168 Д Е Л 0 — IIа то је бар лако познати — рече Марина. Швирски одговорп: — То не иде. А нарочито кад се неко заљуби и изгуби памет. Он се наже свом својом атлетском фигуром, гледаше неко време у скицу, па рече: — Но, за данас доста. Баш сам се напрнповедао до миле воље. Сутра кад вам ово досади, ви удрите длан о длан. У осталом ја само не говорим кад радим госпођу Основскову, јер н она воли да говори много... А колико се ја од ње наслушам књижних наслова! Ну, не мари шннта! Шта сам оно још хтео рећи, па заборавих... Аха! Да сте ви захвално срце! Полањецки се поче смејатн и позва на ручак Швирскога, обећавши да ће му друштво правити Букацки и професор Насковски. — Врло радо, јер сам сам као пањ — одговори Швпрскн. А како је лепо време и пун месец, онда ћемо ићн да гледамо Колосеум при месечини. Ипак ручак прође без Букацкових бургија, јер се овај није осећао добро и јавно писмом да неће доћи. Али се Швирски и Васковски врло лено сложише и одмах спријатељише. Швирски нпје давао никому да дође до речи само кад би радио, а у опште је волео и умео слушати, те, и ако му се нрофесор са његовим погледима чинно помало н комичним, ипак се видела у старчића таква доброта и искреност, да је тешко било коме било да се с њим ие сложи. ПГвирскому је одмах пало у очн његово мистично лице п израз очију. Већ га је почео номало скицирати у глави, а слушајући о Аријаицима иомисли: како ли би изгледала да се нзради таква глава, а да се изложи све што 1е у њој? При крају обеда професор Васковски стаде испитивати Марипу: да ли ие бн желела да виде папу, и рече: како ће кроз трп дана доћи белгиско поклоннштво, уз које бп се могло придружити. Швирски је познавао Рим с краја на крај, познавао .је све монсињоре и обећа да ће то израдити врло лако. Чујући то професор се загледа у њега и упита га: — Па то сте ви прави Римљанин? — Од шеснаесте године. — Молим вас!...