Дело

0 БРАЧНИМ ИАРНИЦАМА 283 том нстом основу може га и накнадно оснажити ако бн без претх^одног „одобрења већ закључен био. ^Пропнс о забрани четвртог брака, и ако је брачном праву других хршићанских цркава непознат, распростире своју важност и на та^о зване смешане бракове, у колико су они према решењу од д&хдзитембра 1853. г. В. Г\« 859. само онда пуноважни, „кад су од надлежног свештеника православне вере благословени, и заведени у надлежне књиге венчаних при православним црквама установљене",1 и у колико према истом том решењу „парнице брачне у смешаннм браковима т. ј. гдеје ма која страна православне вере, спадају под надлежност земаљских православних духовних власти“. Јер, како православни свештеник, приликом закључивања брака, тако псто и духовне власти, приликом расправљања брачних спорова, као извршиоци црквених закона и органи црквене власти морају се обзирати на све црквене нрописе, па нзмеђу осталих разуме се и на овај пропис о забрани четвртог брака. Упоредо с овим доста јасним гледиштем и категоричким еахтевом наше цркве у погледу закључпвања брака удових лица после трећег брака, ми ни у црквеном, ни у грађанском ааконодавству не палазимо одговор на друга, н с канонске и с практичне стране, веома важна нитања. Пре свега, ми не знамо да ли је по законима наше цркве допуштено лицу, које је из друге неке вере прешло у православну веру, да закључи нови брак, ако је оно до преласка у православље по законима своје вере ступало већ три пута у брак. Затим, при срачунавању броја три, колико се бракова православнима једно за другим допушта закључиватн, не знамо треба ли убрајатн и онај брак, који је разведен или унпштен и оглашен за незаконит, илн се лице, које је било у таквом браку, пошто буде изречена иресуда судска о разводу или уништају брака, има смаграти као да није ни било у браку. Али, и ако. не налазимо одговора на ова важна питања из брачног права ни у црквеном ни у грађанском позптивном законодавству ипак држимо да их не можемо оставити нерешена. Она се у недостатку позитивиих одредаба могу решити на основу нраксе. Па пошто ми, на жалост, и у том погледу оскудевамо, онда да се користимо искуством бар друге које православне цркве. 3' овом случају пракса виших судова руске цркве пружа нам најбољи материјал. 1 Ово решење се налази код § 60. граТј. зак.