Дело

282 Д Е Л 0 петог) бракова.:|: Ово питање (о забрани четвртог брака) црква је дефинитпвно утврдила канонским прописима цариградског сабора 920. годнпе, по којима пико не сме ступитн у четврти брак, а ако ко ступи, такав брак сматра се као да и не иостоји, дотична лица имају се казнити одлучењем, па им се забрањује пгга више и улазак у цркву све дотле, докле своју незакониту везу не раскину.1 Ова саборска одлу1са, позната иод именом „Том сједињења“ (бго/год туд кчбоеод, (опшз ппјопјз), која је 997. год. потврђена и од црквене и од државне власти, ушла је у све канонске зборнике православне цркве па п у нашу словен* ску Крмчију.2 Према томе, у колико је овај пропис чисто црквенн, и налази се у кодексу црквеног законодавства, извршење његово оличава у себи религиозни елеменат, без кога је хришћански брак као што знамо несавршен. Проиис овај о забрани, односно о уништају, четвртог брака, као чисто црквени, није унет у грађански законик, но важност његова може се извести из онога општег правнла, да се брак законим начином закл>учени, може „из особитих важних црквом прописаних узрока уништити или развести.“3 Што се пак сиецијално овога захтева тиче, Архијерејски Сабор, као највиша црквена власт у Краљевини Србији, којој је законом признато право тумачења старнх и доношења нових правила црквених,* ублажио јестрогост правила I(ариградског Сабора о забрани четвртог брака према „младим лицима, која имају ситну децу и (жене се) ради одржавања куће и имања“ остављајућп примену тога саборског решења „увиђавности и благоусмотреЈву г. г. Архијереја“.4 У извесним ириликама, изузетно, дакле, Архијерејска власт, према овој одлуци Архијерејског Сабора, може допустити четврти брак, па, ириродно на Гледиште иравославне цркве на ионовне Оракове доста тачно и потпуноје изражено у овим речима Апостолских Устава: „морате апатп, да је једнобрачност, која је ио закону, нраведна, .јер се слаже с вол>ом Божјом; други Г»рак иосле завета — пезакопит је. не сам но себи. већ услед тога, штојезавет нарушеп: трећи брак ,|е знак неуздржљивости, а после трећег брака ј* јавни блуд и очевидпа похотљивост." Књ. 111 гл. 2. 1 Види стр. 34. 2 Гл. 53. л. Фод. изд. 1898. год. § 93. грађ. зак. * Впди тач. 2. и 20. чл. 19. п чл. 10. зак. о цркв. власт. 4 Одлука Архпјерејског Сабора од 8. августа 1894. год. СВр. 37.