Дело

0 БРЛЧНПМ ИАРННЦАМА 281 ства ка^ год добију рукоположење за извесан јерархијски степен, у толико и за рбих важи оно исто, што смо мало ранцје рекли о свемтеним лицима' Што се тпче пак монашких лица, када су без јерархијсжог степена (прости монаси), може се рећи да брак, који бћ таква лица закључила док су у монашком чпну не важи, и кадгЈЈвбаконит морао би битп уништен на том основу што положени завет безбрачности по вредностп црква изједначује са заветом супружке верности. Па кад повреда овога завета супрушке верности представља законскп узрок за развод брака, онда ни повреда завета безбрачности не може имати мање значење, у толико пре што хришћаиско гледиште на суштину брака, гледиште, које лежи у основи нашег законодавства, не може допустити да заручење с небесним женихом — Христом, како црква представља основнп завет калуђерства, буде ниже и мање значајно но што је брачна веза. Међутим, и ако по строгом смислу одлука Архијерејског Сабора1 монашка лица не би могла бити по молби ослобођена с-војпх монашких обавеза, по примеру свештених лнца, ипак на праксн се показало да код нас и монашка лица могу молити за рашчнњење, те према томе, чим се могу ма којим начином ослободити својих монашких обавоза значи, да им монашки чин после тога (рашчпњења) не може служити као сметња за ступање у брак. б. б. Удово стање после трећег брака. 0 овоме је већ у неколико било говора н раније, кад је реч вођена о природном или физичком елементу. Говорећи том приликом о броју лица у браку и о начелу моногамије ми смо у исто време у главноме видели какво је гледиште цркве на поновне бракове после смрти супружника. Канонски прописп допуштају ступање у други брак после смрти супружника нз првог брака; не забрањују, само нстпна уз извесну епптимију, ни ступање у трећи брак, али ако после трећег брака које лице остане удово, онда му се закраћује на свагда даље закључивање нових (четвртог, луеАсће нсћоп ћбћеге \\геШеп ешрГап^еп: \\че аисћ ОгЈегшрег^опеп уои 1>е1с1е11 ОексШесћШп, \\ е1сће ШЈегИсће Ое1ићс1е“с1ег ЕћеШвЈ^кеИ аћц-еЈе^Т ћаћен, коппеп кеше §Шл&е Еће\ег1га§е *сћИе88еп;“ п руски — стр. 37. и. 6. т. X. ч. I пзд. 1887. год.: „законпнмп и дкиствптелБНБШи не признатотсн брачнвш сопрнженЈн монашеств.укшсихЂ, а равно и поевшцепнБ1Хт> уже вт> Гереискчћ плп дјаконскЈи сант>, доколГ. онп пребвгваЈотт. вт, семт, сапв.“ Немачка, Швајцарска и Сос1е ст1 ову сметњу нису признали. 1 СБр. 24. од октобра 1884. г. п СБ.р. 35. од октобра 1836. год.