Дело

280 Д Е Л 0 удовог стања свештеннка1 то је несумњиво да чин свештенички представља сметњу за брак само за време док чин још, било по осуди или ио молби, није одузет, а после рашчињења раније свеиггено лице изједначује се у том погледу с обичним световњацима. Лица монашког реда не могу стуиати у брак но сили самих својих завета, које полажу приликом стуиања у овај ред. Између осталих завета, на којима се оснива особити начнн њиховог жпвота јесте уздржљивбст од брака и потпуна изолисаност од света и обичног жпвота. По каноиским ирописима бракови таквнх лица изједначују се са нрељубом. „МонахЂ или монахинн, авце пршдутњ во обшеше брака, сирбчв, аш,е оженнтси, — гласи 77. правило Номоканона уз Велики Требник не судитсн то брак, но блудЂ (или наипаче репш, ирелтибод^Гштво). Сего ради донелЂже ие расиуститси, вгв церковв да не входитђ, ио да отлучатсл, по правилу (6.) велпкаго Васша. |По распушенш же еГ лТтђ да не причастлтснј. Аше ли случитсл имђ умрети без покалшл, да не погреба1от'Ј> ихв, ннже да творлтЂ им'в поминђ: ибо чужди сутв хрГстЈанЂ.“ Дакле, по овоме иравилу ако монашко лице закључи брак иалаже му се иста епитимија као год и ирељубочннцу, но то бива тек онда ако се нрекрати или боље рећи тек кад се растури незаконита заједница; у противиом случају таква лнца остају без икакве заједнице с црквом, и ако умру у таквом стању не удостојавају се ни црквене сахране, ни црквеног помена као „чуждне христтаиЂ.“2 * Искључење из црквене заједнице као најстрожија казна, којом црква своје члаиове може у опигге казнити, у овој прилици иоказује у исто време да такав брак (монашких лица) који повлачи собом иајстрожију казиу пе може бпти признат за законит, и без сваке сумње као противан закону не може ни постојати већ мора бити уииштен. Грађански византијскп закони такође нису допуштали моиашкпм лицима да ступају у брак претећп им у иротивном случају најстрожијим казнама.8 Наш грађански законик ни о овоме узроку ништа изричио ие говори,4 * но у колико монашка лица спадају у ред свештен1 Иидп одлуку Архијерејског Сабора од октобра 1884. год. СБр. 24. - Види 15. 16. пр. Халк. 44. Трул. 18. 19. 50. Вас. Вел. Мо\\ 5. сар..8. N0111. IX, 29. 4 Међутим, и сисштенички и монашки чип иредвиђа као закопску сметљу .т ггупање у брак аустријскп грађански законик у своме 63. „СтеЈнШсђе,