Дело

СА ЈАДРАНА •21 Морам овд^ да се сетим једног ситног догађаја који доказује честито цоштец*е народа у овим странама. Једном дечку, који нам је нудио ;за куповпну лепих капаваца одавде, дадосмо за пошту скрадинску неколико карата п — новац, да за њ купи марке и прнлепи на карте. Признајем да смо са много сумње говоридк г^утем о извршењу гога, и сигурно држали да ће наш мали намерник злоупотребнти наше поверење. Али смо се толико више обрадовале, кад су карте исправпо стигле. Горе смо се код млина одморплн и — наравно, прихватпли саламом н неком врстом домаћега сира, који личн на наш кашкаваљ, са облигатним „кваргаљем“ „домаћега“ (вина), и сарајевског пива! У Шибеник смо се, истим путем вратили таман на ручак. Још једном смо отишли да видимо шибеничку цркву, најчувенпју у Далмацијн и — најлепшу. Велнка, у облику лађе еа крстатим кубетом, занимљиве и богате спољашности као и унутрашњости, јер је све од мермера, длетом претвореног у ремек дело вајарске уметности. II то није само прост рељеф већ шупљика, где је, код појединих украса п мотива, длето дубило камен, да ја слободно могу моју шаку да увучем и донекле провучем. Свуда, и на кору и у олтарнма, н на седиштима свуда и с поља и унутра резани украсн. Православне цркве су, дабогме као п увек и свуда затворене кад не служи служба, а црквењака иди па тражи. У шест сати смо се кренули возом натраг из Шибеника, завичаја нашег Матавуља. У Иерковпћу чекасмо воз што долази нз Кнпна. Још ме мами жеља да виднм Книн и Сињ у Вагорју и Далматинско Косово поље где се б. августа гађа „алке“, сасвим по старинском обичају. Тада се ту стиче народ из свнх крајева, у старинском народноме оделу. Ту.јенегде, код цркве Лазарице, и гроб Саве Бјелановића, тога увек честитог и одлучног сина и борца српскога народа. Око ми се уморило гледећн пут мојих жеља, а мисао малаксавала чинећп поређења нзмеђу рада Саве Бјелановпћа п витеза нл. Кулишића, у колико ми је познато, — те, да се отресем тужних осећаја, уђох са 0. у чисту „ресторацију“ станичне зграде. Лево и десно два дугачка стола, белим, чистим чаршавом застрвена а на њима постављенп чисти судови сваке врсте. Сад смо ми београђанке биле саме, па смо се ту без зазора могле прпхватпти јела. — У Спљет, идући поред свих Каштела стнгосмо после 10 сати, где