Дело

Д Е Л 0 смо на широко.ј риви крај „Зидина“ затекли масу света, који се шетао, слушајући музику. Били смо уморни те одосмо одмах у хотел да се у њему добро одморимо, рано, око 5 сахати опет на поштанској лађи даље — пут Котора. Гпљет је још спавао обасЈан сунчевим буђењем, те није ни чуо оно „опрости!“ „опрости!“ мојих сапутника. Чини мп се. да смо и мп тешко подизали капке са очију, јер сам Милну прошла дремајући па „разбојима за седење“; само 0. и г-ђа Б. изндоше да купе свежих смокава. Ја сам назвала „разбојима за седење“ оне столице па крову лађе, које донекле једино и заслужују да се зову сћа1бе8 1оп&иев. Оне су немерена благодет за путипка на мору, зато је и занимљиво посматрати како се у очима путника дели поглед: мио за столицу а завидљив за оњ>га ко.ји на њој седи. Још језанимљивијекад је какав новак путник наследи или приграби, па је журно дочепа једном руком за седиште а другом за врх наслона, столица се приклопи и, у најбољем случају по путника, мало му прнштине прсте. Ми смо јо.ј модел прецртали, да бисмо код куће начинили себи по једну, рад сећања да су нам биле мирно уточиште н удобно место за посматрање. Обилазећи око острва Брача, после Мнлне дошли смо у Бол, чије нам је нме било необјашњиво усред оне лепоте места и околпне. Пзидемо на обалу и расшшшасмо за етимологију те речи, н један нам „Болник“ рече, да се ово лепо место зато тако уове што болесници којп амо долазе на лечење оставе свој бол овде, т. ј. оздраве! Да ли је тачно, то не знам; алн може лпчитн на истину јер нас је задахнуо необично евеж оаш прездрав ваздух ове чпсте вароши. Уз то нам .је наш љу‘■азни тумач још љубазније осмејкујући се додао, да су сви становипцн Бола „Хрвати!“ Мора бити-да је пре тога чуо наш разговор са децом на обали, коју смо ппталн, јесу ли Срби? •ћ* гш, Владимир, рекао иам је, дајекршћанин (католик) а НпК" 1н, на наше дал.е питање: да ли је Србнн католик, оштро I'»иуиио одговор свог другара: „Кад сам кршћанин, ја сам Хрвзг. Власи (Срби) су хршнћанског (нравославног) закона!“ — А ко ти је то казао?! Прочасни (попа) и господин (учитељ). Бадавн све, али је вера још јака полуга за подизање на'х ећаја код оних које крвига пи.је поучила да је језнк • Ч' народноетн. Олга је, ненавнкнута на ово, почела да