Дело

СА ЈАДРАНА 23 се љути и бунн, али је ја умирих својим већ стеченпм искуством. ^Та наж путу кроз ове српске крајеве једине нензбежне непријатностп (јер нетражена насрће на путнпка Србнна) јесу: комарци^и овај ужасно досадни шовпнизам хрватски! Подсетих Је овде на летошње госте наше школе, ђаке загребачке дадаљске школе, чијн је равнатељ (управитељ) у одговор на срдачну здравицу рекао: „На страну просвета, народност, све за културу Бога!“ А то кад се рашчлани, и с тог „Бога“ скине привремена фирма „хрватскп“, „католички" остаће пред тим запањеним његовим словенским пионприма само оголићен пангерманизам са својим тежњама протнв Словенства, и напосе Српства. Тамо, с друге стране, слпчннм се служе при погрчавању Словена, грчки поповп и учнтељи. Кад сам се једном враћала из Солуна, са нама је путовала н једна погрчена цинцарка са својом ћерком Гркињом, грчком даскалицом у Ђевђелији. Ко их зна, може бити су биле и Словенкиње, јер ми се чинило да је кћн разумевала „Славски“, како зову српски језик онн што неће да га има даље од Ристовца. Рекнем мојој кумн Румункпњи, да отпочне с бабом разговор на цннцарском, и да је пита које је народности, јер је ћерка наместила уста још у Солуну, па ни да писне до Ђевђелије. Не знам цинцарски, али ми моја кума рече да је мајка причала како је била Цинцарка, али сад је Гркиња, јер, како њена ћерка учи: Бог је Грк, па је и свету веру Христову нама преко Грка послао! Ћерка ју је мрко погледала, рече нешто грчки и баба ућута. Овоме свему не треба Енше коментара, а толерантни Срби могли би се многоме поучнти од православних Грка и католичких Хрвата. У 107-2 сати били смо већ на Јелзи. Прошетасмо обалом, где смо се разговарали са рибарима, сигурним „Талијанима“, којн нам чистим српским језиком објашњаваху да је Јелза талијанска варош и да су ове године за риболов већ добили 2000 крона, и да је штета, што не можемо поћи на шеталпште кроз редове високих .јабланова. Одавде је лађа пошла око острва Хвара (Лесине). Најпре крај Стариграда (СИЈа мессМа), где се внди вила са маузолојем професора ЈБубића, па на Хвар главно место острва, чувено велико климатско лечилиште. Овде се сад подиже нова зграда, — „санаторијум“ царице Јелисавете већи од старога.