Дело

Д Е Л 0 '28К страни суд само констатује фактично стање, због кога да је само оно познато било, не би могао нн ранијн брак бити закључен. Страна, пак, којој је као невиној дозвољено да у други брак стугш, „моћп ће то“, као што гласи одредба $ 104. грађ. зак., „без сваке препоне ио закону чинити.“ То значи, другпм речима, да стање нод судском забраном иредставља сметњу за закључивање брака. Но ова сметња, као што смо впделп, није у свима ириликама од истог значења. Ако се судском забраном констатује фактично стање, које у себи олпчава недостатак неког основног елемента, без кога брак пе може нн бити, онда је та забрана ансолутне природе и закључење брака ирн таквом стању кривично се казни.1 Међутим, ако се судском пресудом забрањује ступање у други брак због нреступних радњи протпв брачног живота, када управо забрана брака представља казпу, коју треба крнвац да сноси, онда тиме ипак није потпуно пскључена могућност да дотично лице понова задобије изгубљено право за ступање у брак. Сметња та може бити отклоњена путем благослова Архијерејске власти. II тада, у том елучају, ова судска забрана за ступање у брак у колико, дакле, пије апсолутне природе, већ трајност њена стојп у зависности од диспензацпје црквене власти,2 носи религиозни карактер, и незаконптост брака, који би насупрот тој забрани био закључен, налази свој узрок у недостатку религпозног елемента. (Наставиће се) 1 203. у вечи с $ 135. $$ 136. 137. 138. 139. крив. зак. 2 тач. 16. чл. 27. зак. о цркв. власт. у вези с тач. 6. § 69. §§ 72. 80. 90. грађ. зак.