Дело

0 БРАЧНПМ ПАРННЦАМЛ 287 * нидоо још.само ту напомену, да акт заручења,1 што се врши пре ве!?ча'ња, црква изједначује по вредностн са законитим браком. Преми томе, дакле, у број поновних бракова, што их црква допушта, подједнако са браком треба сматрати и заручење, п то сша-бно заручење, које је у свему по прописима цркве било извршено, па услед смрти или другпх каквих узрока, брак није могао бити закључен.2 в. в. Судска забрана за ступање у брак. Прилнком изрицања пресуде с.удске о разводу или уннштају брака над оним супружницима, чијом се крнвицом брак разводи или уништава, изриче се осуда по којој им се не допушта ступање у други брак. Ако се докаже да су обе стране криве, онда се обема странама забрањује новн брак.3 У извесним случајевима ова забрана представља казну, на коју се осуђује крива страна за нарушење брака својим преступом (неверство, бој, осуда на робпју, злоковарно одсуство, одстуиање од хришћанске вере, закључивање иовог брака поред постојећег, отмпца, превара, и т. д.), но када се судском пресудом осуди неко на безбрачан живот с тога, иа пример, што је утврђена његова неснособносг за извршивање брачних дужности, онда у таквом случају судска одлука о забрани ступања у новп бвак нпје казна у нравом смислу, већ тим начпномт. ј. не допуштајући новн брак једној 1 „Заручење (кропзаПа) као особити акт, који иретходи браку и који по своме смислу п зиачењу пма тесну везу с њим, водп своје порекло пз дохришћанске старппе п ј хришћанском свету јавља сеупрво време са свима цртама преосталпм од дефипицпја класичног римског права. II по тпм дефпнпцпјама, које су помоћу законодавства првих хрпшћанских царева постале норме позитпвпог нрава и за хрпшћанску Византију, разграниченост пзмеђу заручења п самог склапања брака постаје впше нсторијском традицпјом, но изразом живпх нравних иојмова, којп знатно зближују та два акта по њиховом унутрашњем смислу допустпвши могућност нриродцог прелаза спонсалног сопзе§и$-а у брачни.“ — Громогласовњ 13. М. „0 вторнхв п третвихњ бракахв вт. православнои церкви" в. Богословскчн Вћстнпкњ нонбрв 1902. г. стр. 291. 2 ..\Ут1 јп ШгсћепгесћШсћег Ве/пећипр;- јгуетЦуо »ће Ггауе егћоћеп, оћ јетапс! сће Еће кит /,мгеЦеп оћег гит ћгШеп Ма1е ^езсШоззеп ћа1, но луггс1 с1аће1 с1ак 1п ИгсћИсћег Рогт §евсћ1о88епе Vег1бћпњ сћепво ^егаћћ, а1« оћ сће Еће луЈгкИсћ \го11го§еп леогћед \\аге.“ 2ћ1вћтап Н. 394. Упореди горњп чланак Громогласова стр. 391—397. 3 § 101. грађ. зак. „У случају, ако су обе стране нод кривпцом, нп једна пе добпја допуштење да у другп брак стунн; ако лн је једна страна невина, њој ће се дозволити ступање у други брак.“