Дело

неки од њих разведен; 4. ако, нак, учинимо упоређење између једнога човека, који је оетао удов после три законита брака, што су услед смрти престали и другога једног код кога су .један плп два брака услед развода као незаконити престали, онда онај први, као потпуно невип, без сумње заслужује више да му се учпни, кад би се могло, но овај други. Ирема томе, кад се нрвом још један брак не може допуститн, онда је у толико мање могуће другоме то учинитп. Ако су законнти бракови једном лицу допуштени сукцесивно три пута, а незаконнтнх бракова могло бн бити и вшпе, онда би било пробитачније ступати у незаконите него у законите бракове. Ослабила би на тај начин тежња и старање код лица, која закњучују бракове, * да брак њпхов буде без пкакве неправилности, п не само да бн се дао повод, већ би се шта више још јаче развили пезаконити бракови, услед чега би на сваки начин ваљало очекивати умноженост њихову, а од тога — изопаченост благих обичаја и штетпу дезорганизацију породичног живота, који је, као први биочуг људске заједнице, основица друштвеног поретка; б. како .је по 4. правилу Св. Василија Великог и ио речима Крмчије, гл. 52. (53.) четврти орак сасвпм одбачен, и овај је нронис, од старпне до сада, како у грчкој тако и у руској црквп подједнако бно иримењиван на бракове, који су престали услед смрти или су разведени, то издавање о овоме предмету неког новог правила радп измене старог изложило бн руску цркву опасности неслоге н расцепа с грчком црквом, на тако исто и са самим члановима руске цркве, који су се из незнања од ње одцепили, дало би повода новнм пападима на њу и ставило би нову сметњу за њихово сједињење с њом. На основу свих ових разлога Св. Сипод дошао .је до овог закључка: бракове, који су у црквп по њеним прописима закључени, а затим на законском основу раскинути, и у будуће узимати у рачун при одмеравању броја (три) сукцесивно допуштених бракова, као што су од старине до сада грчка и руска црква узимале“.] Кад смо, на тај начин, посредиим путем добили јасан одговор на питања о којима не говори ни грађанско ип црквено домаће законодавстро, сад нам, ради потпуности, остаје да учи11 <Изу одлуку Св. Синода иоднео је Синодоки пОер-Ирокурор Цару 27. априла 1820. год, о мему је 29. истога месеца известио Св. Синод радн даљих наређења ио овој ствари. Предмет Св. Сипода од 1824 год. .М* 1078.