Дело

•290 Д Е Л 0 иостао ирофесор старе историје. Ту је катедру добио на берлинско.м Универзигету и одатле се више ипје кретао. Од 1873 до 1895 биоје секретар Академије Наука у Берлину, а од 1873—82 члан пруске скуиштине. У историји наука има мало људи који се могу мерити с Момзеном по разноврсности студија н иаучничкој плодности. Он се бавпо свпма гранама римског старннства. Али нарочито је радио на политичкој историји, на државним старинама, на еииграфији, на нумизматици, иа хронологоји, па издавању старнх иисаца н на ираву, с којим је почео рад на Науци и које ппје наиустио до краја живота. Иајпознатије, и једно од најглавнијих његовпх дела, је „Гпмска Псторпја“ (ГГтпзсће ОезсћГсћ^е). Прве три свеске (укупно око две хиљаде страна) изишле су у првом издању 1854 н 55 год., дакле кад је Момзен бно млад човек од својих трндесет и седам година. Оне обухватају доба од најстаријих времена до 40 год. пре Хр., т. ј. до стварног иреласка реиублике у монархију н баве се не само о иолитичкој историји, него износе целокупан живот римског народа у то доба, н релпгију п привреду п лптературу с науком и уметност. Те три свеске доживеле су осам издања п преведене су на талпјански, француски, енглески, руски, шпански и пољски језик. Исторпју појединих римских царева, која је требало да заузме четврту књигу, Момзен није написао. Али зато је он дао ипак један део нсторије римског царства н то много важннјн; у петој књизи „Римске Историје“ (прво издање 1885; 1888 друго) ои је обрадио историју свих римских нровинција у царско доба. Од свнх Момзенових научних радова, ова свеска „I*. Историје" заслужује можда највише дивљења; то је једап велелеини мозајик састављен од огромне масе спћупшог камења иокугкљеног с хпљадама места. На пољу рпмских државиих старина дао је Момзеи једно дело које ривалпше с „Рпмском Историјом“. То је Р<">т18сћез8(ааГзгесћ1, у трн књиге, опет од близу две хиљаде страна (у првом нздању изишле су: прва свеска 1871, друга 1874 и 75, трећа 1887 и 88; нма н друго издање). Овде је римско државно право први пут нзпесено као иравни систем; дотле нпје нико покушао, ни у старо нп у ново доба, да то учини. Иемогуће је у једиом кратком некрологу дати и ндеју о том, како је то био велики посао везати у целпну податке о државним старинама (о римским чнновницима, о њиховој компетенццјн, плати, квалификацији, трајању е.тужбе, одговорности итд.) који се налазе у напшм