Дело

ТОДОР МОМЗЕН •291 изворииа. Непсказани је значај овог дела за разумевање рнмске истоЈЛуе. Т^к оно иам је показало нут којим се Рим кретао и путове којима се римска цивилизација шприла по великој римској цмперији. Епиграфске публикацпје, монографи.је и студије Момзеноре веома су многобројне. Али најзнатније његово дело у о#г5гнаучној области јесте Согрив 1пбспрНопит ЕаНпагит. Натписи су врло важан извор за римску историју римског царства (Јер су они махом из доба царства): за колико н. пр. лнца, за колпко догађаја, за колико места, за колико установа ми знамо само из натииса! До Момзена маса натписа лежала је растурена по целом римском свету непозната Науци, многи су од њих били забележени, али су били осталн у рукоппсима, од познатих велики део није био публикован, а оно што је било издато често није бпло издато како треба нити је било скупљено на једном месту. Момзен је предузео да иокупи у једном делу све споменике ове врсте, и оне из јавних и познатих приватних обирака, и оне што леже испод коша илн на њпвп каквог сељака, н оне у рукописима, и да прпредиод њихједну збирку којаби одговарала свима захтевима Науке, у којој би оштећенп били рестаурисани, они који требају објашњења коментарисани, у коју би ушли само аутентпчни п од оних у рукописима они којн су преппсани с оригинала. Посао тај није још довршен, п ако се на њему ради, ето, више од пола века. Али је Момзен ипак могао бити задовољан с успехом који је постпгнут, јерје главно урађено. Од петнаест томова, колико је досад изишло од Согриз-а, трећину је написао сам Момзен. Колики је то посао, може се назрети из ово неколико бројева: томови III, IV, IX, X, које је он написао својом руком, имају сваки од девет стотпна до преко хиљаду и три стотине страна т 1'оИо! Од већих дела да поменемо још ћће гбппзсће Сћгопо1о§те Мб аи1' Сазаг (прво издање 1858; друго издање 1859, стр. 335), ОебсМсМе <1ее гогшзсћеп Мип2\уезепб (1860, стр. око хиљаду), ГЛе шПегИаИзсћеп 01а1ек1е (1850, преко 350 стр.), темељна студија о .јужно-италијскпм наречјима, КопПбећеб 81гаГгесћ1 (1899). Мања не можемо бројатп. Поводом његове седамдесетогодпшњице живота, 1887, дакле пре шеснаест годпна, штампан је један списак његових радова, у ком има преко девет стотина нумера. Рачуна се да је написао свега преко двадесет хиљада страна, на латинском, немачком, талијанском и француском језику. МиИит е! тиНа. Дело књ. 29. 20